Кључ од врата природе на који се дуго чекало КАПИТАЛНО ДЕЛО ПТИЦЕ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ – ВОДИЧ ЗА РАСПОЗНАВАЊЕ представљено у Новом Саду

НОВИ САД: Дуго се чекало на књигу о одређивању врста птица на српском језику, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије завршило је велики подухват и светлост дана је угледало капитално дело „Птице Србије и Европе – водич за распознавање”.
p
Фото: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Ово је први свеобухватни водич за распознавање дивљих птица на нашем језику у ком је са више од 4.700 фотографија представљено свих 928 врста забележених на Старом континенту, описана су сва руха и подврсте, сличне или врсте које су тешке за распознавање су детаљно упоређене, а ту су и детаљи о митарењу, оглашавању, статусу и стаништима. Књига садржи и 540 мапа које су направљене у сарадњи са организацијом БирдЛифе Интернатионал.

Аутори овог дела су реномирани европски орнитолози, Роб Хјум, Роберт Стил, Енди Свош и Хју Хароп, а српско издање је превео и прилагодио тим стручњака из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије које је, заједно са Јато Д.О.О. и издавач.

Промоција и те како вредног издања одржана је на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Из прве руке смо чули о важности водича, на чијем издавању је тим радио годину дана и то колико се чезнуло за њим на српском језику.

– Ово није само кључ за распознавање птица, то је кључ који ће многима откључати врата природе – каже Милан Ружић, главни уредник књиге и извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. – Дуго је постојала страховита потреба да имамо овако једну књигу и то је био најчешћи упит људи упућен на нашу адресу. Пробали смо више пута, али то није било само питање жеље него и новца. Прошле године се стекла прилика за то, а ми смо и сазрели и видели од колега из региона како се то ради и успели смо са још дванаест држава у Европи да добијемо ауторска права за превод.

Српској орнитологији је недостајао овако детаљан кључ за распознавање врста. Подсећајући се својих почетака и улазака у свет птица, чланови тима који је радио на превођењу, поред Ружића, доцент на Департману за биологију и екологију ПМФ-а Димитрије Радишић и технички уредник књиге Калман Молдваи, наводили су на који начин су се сналазили када је реч о детерминацији, користећи углавном мађарску и литературу земаља из региона, док код нас књижаре нису имале скоро никаква природњачка издања.

Сусрели су се, наравно, са мноштвом изазова, које су, на срећу свих који су једва дочекали ову књигу, успешно прегрмели.


Србија једина у региону

За књигу влада велико интересовање и за два, три дана продата је већ петина тиража.

– Има три хиљаде примерака, што је довољно за неки шири круг љубитеља птица и природе – каже Милан Ружић. – Јављају нам се људи из свих крајева Србије, како градова, тако и малих места и то је оно што је драгоцено. Већ смо послали неколико пакета књига у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију, а имамо велики број упита из Словеније и Хрватске. Нико у региону нема ову књигу, ми смо једини. Суседне државе имају неке друге, тако да смо комплементарни.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије промовисало је књигу у Новом Саду и Београду, а то ће чинити и у другим местима од септембра, када прођу годишњи одмори. Књига се може купити у просторијама друштва у Новом Саду и Београду или поручити преко интернета на њиховом сајту. Цена је 4.000 динара, а за чланове друштва 3.000.


– Најпре нисмо могли да отворимо фајл књиге који су нам послали на превод, јер издавач користи најмодернији програм који у Србији није нико имао – истиче Ружић. – Чекали смо три месеца да га нађемо, као и адекватан рачунар и тек онда смо кренули да преводимо.

Јелена Гудураш је четири и по месеца преводила књигу, која је стигла у стриктној форми и било је потребно само мењати текст у одређеним, задатим просторним оквирима, што је био најизазовнији део.

– Морали смо да се сналазимо како бисмо оно што је на енглеском доста краће од српских израза прилагодили том простору – објашњава Јелена Гудураш. – То је и један од разлога зашто је превод на латиници, јер ћирилица има шире карактере. Енглези, на пример, користе једну реч од четири слова за нешто што ми морамо да кажемо са три речи. Ово је био огроман подухват. Фајл није могао да се користи на два рачунара истовремено, тако да ни посао није могао да буде подељен. Описивање оглашавања птица је, такође, било занимљиво, јер птицу свако чује на другачији начин и изразе за то смо прилагођавали нашем поднебљу.

Јелена напомиње да је свакако уживала у раду и да је много научила.

– Књигу могу да читају, разумеју и заволе и деца, као и почетници који се до сада нису бавили птицама, а корисна је и искусним орнитолозима, јер има много детаља.

Кристина Бугарски

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести