На том сајту направљен је профил с њеним именом, основним подацима и фотографијама. Обратила се пријатељу програмеру, који је, прегледом налога, успео да дође до ИП адресе, а потом и идентитета особе која је стајала иза лажног профила.
Софија је постала још једна жртва крађе идентитета на Интернету.
- У питању је најчешће неко близак, који на неки начин жели да се освети – каже Миодраг Лазић из компаније ИТ мануфактура. - Тешко је вратити своје податке када их се неко једном докопа.
Како се испоставило, лажни налог отворен је тако што јој је неко провалио у апликацију у којој чува све шифре. Све лозинке на друштвеним мрежама су промењене, није могла да приступи ни пошти, а банка јој је пријавила сумњив покушај повлачења велике количине новца преко интернета који је блокиран.
Да објаснимо, ова врста крађе разликује се од обичне крађе идентитета, јер се она дешава након што је некоме нешто физички украдено – најчешће новчаник с кредитним картицама и возачком дозволом или неисцепан извод са кредитне картице из канте за смеће. Уз помоћ ових докумената лопов може да, рецимо, подигне новац на банкомату, а проблем с крађом идентитета на Интернету може бити много гори, јер се трагови могу сакрити, што отежава проналажење починилаца.
Лопови могу да постигну свој циљ и на друге начине, као што је чeтовање на друштвеним мрежама. Али, то је посао на дуге стазе, јер треба времена да лопов стекне поверење жртве. А од тог тренутка, само небо је граница.
- Сваких неколико месеци клијенти нам се пожале на то да су на друштвеним мрежама насели на неку хуманитарну акцију или „топлу људску причу” о некоме ко има болесно дете или се мучи или му је изгорела кућа. Један корисник Твитера жалио се да је остао без посла и да мора да иде у болницу, да би се на крају показало да је то време провео у затвору – због преваре - каже Лазић.
Захваљујући праћењу ИП адресе, Софија је открила ко је починилац. Како се испоставило, неко из њене близине, у њеном случају, био је бивши момак. Цео случај данас је на суду, а да бисте спречили да вам се овако нешто деси, пратите ова упуства:
- Без обзира на то колико сте с неким блиски, ваше кесе нису вам сестре – каже Лазић. – Немојте поверавати своје шифре другоме, баш као што не позајмљујете комшиници свој новчаник. Немојте качити слике високе резолуције, ако баш морате да качите шта, кад и где радите. Тако ћете спречити лопове да вашу слику злоупотребе, јер ће се на километер видети да је крадена.
Такође, каже наш саговорник, пажљиво прегледајте која вам пошта стиже и од кога.
- Нарочиту пажњу поведите ако вам стигне мејл од банке, мимо уобичајеног о стању дуга. Исто је и с мејловима од јавних институција које држе ваше приватне податке, попут Пореске управе, РФЗО, Фонда ПИОР – каже Миодраг Лазић. – Немојте скидати пиратске копије којекаквих апликација, нарочито оних на мобилном телефону. На Интеренету данас има толико добрих бесплатних и опен сорс програма, да је беспотребно улазити у толики ризик. Боље је да плаћате месечну надокнаду за оригинални софтвер, него да вас покраду због пиратске копије.
И. Радоичић
