Управник Клинике за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине професор др Стаменко Шушак каже како ова интервенција може да се ради и у неким другим случајевима, те је недавно том методом извадио тумор из срца, али се најчешће ради за операцију залистака.
- У питању је минимално инвазивна видеоскопска процедура уз помоћ које оперишемо срце, сада првенствено срчане залиске. И раније, а и сада, срце се оперише прављењем великог реза на предњем зиду грудног коша и уздужним пресецањем грудне кости, што подразумева да је пацијентима потребан дужи опоравак после операције. Потребно је да пацијент лежи на леђима шест недеља после операције, како би пресечена грудна кост оптимално зарасла – објашњава професор Шушак.
Како наводи, новом процедуром, прави се рез од 4-5 цм са десне стране, у бочном набору дојке или око саме брадавице.
- Улази се директно кроз међуребарни простор. Камера се убаци поред реза и на монитору се види срце, а уз помоћ специјалних инструмената изводи се операција. Пацијент је мобилан већ првог дана након операције, а кући иде након пет-шест дана. Пацијенти после оваквих операција имају далеко мање болова, него код операције која се ради на класичан начин – наводи професор Шушак који је једини хирург који изводи овакве интервенције у Војводини, а у Србији овакве интервенције ради још само један лекар у Институту „Дедиње“.
Истом методом могле би да се раде и бајпас операције, односно премошћавање крвних судова који исхрањују срчани мишић, али за то су потребни други интрументи.
- Прве овакве операције срчаних залистака извели смо у јуну 2019. године, а потом је дошао ковид, тако да се стало са овим интервенцијама. До сада их је урађено седам, једна ове године, а имамо у плану да у наредних месец дана урадимо још две операције – казао је професор Шушак.
Током операције срце се заустави и пацијент је прикључен на апарат за вантелесни крвоток. Др Шушак каже како се на тај начин изводи већина операција, али се неке раде и на тзв. немирујућем срцу, када је оно у стању треперења или чак нормалног рада, али је то врло ретко.
Класичне операције на срцу су пре 30 година трајале и по 7-8 сати, а сада се те исте операције ураде за свега 2-3 сата. Др Шушак каже да разлог томе нису били лоши хирурзи, њихови наши учитељи, него је технологија напредовала, а они су стекли огромно колективно и индивидуално искуство.
- Минимално инвазивне процедуре могу да трају два до три сата, тако да у том сегменту нема разлике, али је разлика у приступу, као и брзини и квалитету операције и квалитету живота после операције. Пацијент не мора да буде на дугом боловању, а често су пацијенти и млади људи, пилоти, спортисти, којима пуно значи да се што пре врате свом послу – испричао је професор Шушак.
Међу пацијентима има и млађих и старијих људи, али су млади људи, који имају структуралну болест залистака, најбољи за овај приступ. Др Шушак каже како свакодневно оперишу оболеле из целе Војводине и Србије, али и Републике Српске.
Свакога дана имају пацијенте који имају проблеме за срчаним залисцима. Познато је да је највећа инциденца обољевања и смртности од кардиоваскуларних болести. Професор Шушак наводи да кардиоваскуалрна патологија, заједно са онколошком, чини водеће незаразне болести и највећи је проценат смртности од њих.
Ова иновативна процедура не би могла да се ради да није набављена савремена опрема, а новац за њу је обезбедио Покрајински секретаријат за здравство. Професор Шушак наводи да су то: један посебан стуб са 4К камером, најсавременији инструменти који иду дубоко према срцу, два монитора на којима се прати операција, односно оно што камера показује. Др Шушак оцењује да је тиме направљен велики искорак према нашим пацијентима, јер сада могу бити оперисани истим квалитетом као у најсавременијим светским центрима.
- Потребне су посебне индикације да би се радила ова интервенција. То су изоловане валвуларне патологије. Не могу да се раде код пацијената који су тешки плућни болесници, јер се код ових операција издува једно плућно крило, што није препоручљиво код плућних болесника. Такође, нису кандидати за операцију ни они који имају тешке срчане болести и ослабљену срчану функцију. Не могу да се оперишу на овај начин ни они који су већ имали неке операције у овој регији, јер оне остављају ожиљке, које ометају хирурга током интервенције и спречавају га да изведе операцију – истакао је професор Шушак.
Да би се ове врсте операција извеле, осим савремене опреме, потребно је и да хирург има велико искуство. Професор Шушак је био на едукацијама у Италији, Грчкој и Немачкој. Каже како ни у свету сви центри не раде ову врсту минимално инвазивних операција, а у Институту ће убудуће сви пацијенти, којима то буде индиковано, моћи да добију ову врсту интервенције. Др Шушак наглашава да је штета сећи целу грудну кост, када све може да се уради кроз мали рез.
- Трудићу се да у будућности за ову процедуру обучим још неколико лекара, који ће бити спремни и наоружани искуством, смирењем и стрпљењем – напоменуо је др Шушак.
Љубица Петровић
