"Очекивао сам да ће Културни центар Србије у Пекингу бити отворен до половине јуна, међутим процедуре у Кини и њихов административни систем мало су другачији, па је дошло до одлагања, али процес је пред окончањем, рекао је Вукосављевић Танјугу.
Он је појаснио да су за реконструкцију одвојена средства, расписан је тендер, изабран извођач и верује да је септембар реалан рок да се окончају сви радови и да српски културни центар у Кини почне да ради.
Реч је простору од 300 квадрата у самом језгру ексклузивне уметничке зоне 798, у којој се налази висе од 400 галерија, изложбених простора и културних центара из читавог света.
Културни центар Србије налазиће се прекопута Гете института и биће отворен изложбом Путовање кроз српску савремену уметност, са делима Михаела Милуновића, Николе Коље Божовића, Ивана Грубанова, Иване Башић, Ђорђа Станојевића, Оливере Парлић, Бранкице Ззиловић, Бранислава Николића и Вука Ћука, која је надавно приказана у Ссангају.
Вукосављевић наглашава да Пекинг све више постаје глобални културни центар и да је отварање Културног центра Србије најзначајнији догађај у међународној културној сарадњи наше земље.
"Кина је врло отворена за културну размену и многе државе имају снажне активности тамо, међу њима су многе моћне земље Европске уније, али и друге из различитих делова света. Српска култура по својој снази и значају превазилази величину наше држеве и бројност нашег народа, а културни центар ће бити место за афирмацију свега онога чиме се српска култура поноси - од богатог наслеђа до савременог стваралаштва", истакао је министар.
Жеља је, каже он, да српски културни центар буде веома живо место, где ће наши савремени ствараоци често одлазити, где ће се потписивати уговори о превођењу српске књижевности на кинески и непрестано одржавати изложбе, концерти и сусрети писаца и филмских стваралаца.
Вукосављевић је поменуо да је тренутно у току израда сценарија за велику копродукцију између Србије и Кине, о чему за сада не може детаљније да говори и истиче да Кина преузима лидерство у свету у привреди, војној индустрији, савременим технологијама, па и у култури.
"Оно што Кинези раде у области инфраструктуре у култури је импресивна ствар. Видели смо кинеске градове од којих многи нису познати нашој јавности, али њихове концертне дворане, музеји, галерије, уметнички факултети, заиста представљају можда највећи искорак у последњих стотинак година, чини ми се глобално гледано, када је реч о улагању у културу", оценио је Вукосављевић који је у више наврата боравио у тој земљи.
Сматра да Кина може да послужи као узор у погледу улагања и посвећености култури као једном од темељних алата за успешност државе и опстанак народа.
"Читалачка публика у Кини расте експоненцијалном брзином и ми имамо шта да понудимо кинеским читаоцима. Неки од највећих филмских студија се налазе у Пекингу и околини и препознали су нашу добру традицију у тој области и заинтересовани су за сарадњу", рекао је Вукосављевић.
Према његовим речима, у току су преговори да следеће године врло репрезентативна изложба са експонатима из Народног музеја Кине буде представљена у Народном музеју у Београду, који ће бити отворен за неколико дана, 28. јуна.
Вукосављевић подсећа да је Културно-информациони центар у Паризу једини културни центар који Србија има у иностранству.
"Поређења ради, неки наши суседи, као што су Бугарска и Мађарска, које су нам сличне по величини и броју становника, имају више од 20 културних центара у свету", каже он.
Истовремено министар скреће пажњу да су ти центри у савременом свету, када културна дипломатија добија на значају, постали нека врста амбасада, и да зато "Србија мора озбиљно да приступи политици отварања већег броја културних центара у свету".
После Пекинга, план је да следећи буде отворен у Москви, где постоји велика дијаспора и велико интересовање за српску културу, а потом у Берлину који је "културни центар савремене Европе".
Имамо идеју да отворимо центре и у Трсту, Сентандреји или Будимпешти, евентуално у Араду или Темишвару, зато што су културно-историјске везе српског народа са тим подручјем веома значајне. У Трсту постоји врло вибранта, важна и добро организована српска заједница. Везе српске културе, историје и традиције са Трстом су веома снажне. То је био град у коме су живели богати српски трговци, тамо су се дешавале важни политички договори", рекао је Вукосављевић.
