Све ово се делом рефлектовало и на одстрел трофејних примерака ове дивљачи.
Код лисица, међу 10 најјачих трофеја одстрељених у Србији, два су уловљена у последњих осам година. Најпре је 2016. ловац Данило Мартиновић крај Банатског Карађорђева одстрелио јединку чији је трофеј лобање оцењен са 25,61 ЦИЦ поена, сврставши је на пето место икада уловљених лија у нашој земљи. Годину касније, крај истог села, исти ловац је одстрелио тек нешто слабију лисицу од 25,40 ЦИЦ поена, а овај трофеј тренутно заузима 10. место. Први је, ипак, одстрељен у прошлом веку, када је крај банатског села Радојева, Љубиша Тошин 1988. уловио јединку која је за сада најјачи српски трофеј лисице, оцењен са 26,39 поена.
Међутим, упадљива је географија трофеја лисице у Србији. Међу првих 12 на вечној листи, чак 11 је уловљено у Војводини! Тачније, само лисица одстрељена крај Ресаве 1997. године , која са 25,47 ЦИЦ поена заузима осмо место, није „Војвођанка“. Такође је упадљива чињеница да ни један од тих трофеја није одстрељен у Срему. У Банату и Бачкој, очигледно, бораве најтрофејније лије.
Што се шакала тиче, ту се такође уочава јасна геоографска распрострањеност најтрофејнијих јединки, а оне су у источној Србији – Неготинској крајини, Поморављу... Логично, јер ту шакала има највећем броју. Највише оцењена лобања шакала је оног из 2006. године територији ЛУ “Стиг“ из Пожаревца, када је ловац Предраг Крчмаревић одстрелио јединку чији су мерни елементи у збиру дали 27,78 ЦИЦ поена. Други трофеј потиче из Војводине (Бачка Паланка 2017. , ловац Игор Золњан, ), а у првих 10, само још један потиче из северне српске покрајине, уловљен у Новокнежевачким ритовима.
Код шакала је, више него код лисица, уочљиво и то да трофеји потичу махом из 21. века. Међу првих 10, свега две трофејне јединке су одстрељене у прошлом столећу, што јасно указује на скорашњу експанзију овог предатора.
