Иако ове бројке делују импозантно, оне су ситне наспрам овогодишњег улова крај Дервенте (БиХ), где је, уз 15 лисица, пало и преко 50 шакала! Додуше, у хајки је учествовало преко 700 ловаца и ловило се на великој површини, али су цифре показале да су длакави предатори, пре свега шакали у огромној експанзији. Та чињеница није спорна, али јесте зашто је до ње дошло? Како је зауставити зарад пламените дивљачи?
Познато је да су и шакали главом платили масовно тровање вукова на подручју СФРЈ почетком педесетих година прошлог века. До пре две деценије, мало ловаца се могло похвалити одстрелом шакала. Мало њих је га је уопште и видело. А онда је кренула експанзија која и даље траје. Но, ретки су научни радови код нас, чак у и свету, који су се озбиљније позабавили овом проблематиком. Један од ловних радника кога је заинтересовала ова тема, уз ловачко искуство од три деценије, је ловочувар и специјалиста за ловство Милан Грба, власник ИнтерЛов доо, привредног друштва за развој ловства.
-Годинама сам посматрао и проучавао шакале у ловишту и сведок сам њихове велике експанзије – каже Грба. – Наравно, шакал је штеточина, али не може се искључиво њему приписати мањак дивљачи у неким ловиштима. Опортуниста је, што значи да ће увек до хране доћи на лакши начин – неће ловити ако може да је нађе. Прво осматра територију, па ако види да на њој има хране – тек онда ће се населити и ту парити. Увидео сам, такође, да тамо где има више дивљих депонија и кланичног отпада има више и овог предатора. Са друге стране, не слажем се са мишљењем да не лови у групи. Ако процени да може плен да савлада сам – ловиће сам, ако не - почеће дозивање у кругу од неколико километара. Тада се окупе, али нисам никада видео да заједно лови мање од три јединке шакала. У шали често кажем да шакал стриктно поштује овдашњи закон о ловству, када је у питању групни лов – каже Грба.
Није непознато да и карниворе (месоједи) знају да посегну за воћем. Милан Грба је „у програму уживо” гледао такву сцену.
-Док сам био ловочувар у Крчедину, гледао сам двогледом и спазио шакала како једе грожђе у винограду. После сам отишао до тог чокота и видео два скоро потпуно поједена грозда.
Наш саговорник констатује да је шакал прилично слабо проучена врста. Ипак, пронашао је резултате једног истраживања у САД.
-Иако се не ради о истој врсти шакала који доминира код нас (Canis aureus– златни шакал), тамошња истраживања ДНК су установила да се шакал не пари у сродству. Ја сам то дефинисао као „генетска интелигенција“. Тако је изузетно отпоран на болести. Такође, чињеница је да у овим крајевима нема природних непријатеља. Перорална вакцинација лисица и шакала против беснила такође је дала резултат. Све више се лови, али ни лов, убеђен сам, не може озбиљније да смањи популацију овог предатора – тврди Милан Грба, уз интересантну напомену.
-Недавно су гостовали ловци из Чешке, у Неузини поред Сечња , у организацији агенције за ловни туризам Wилд Банат. Чеси у својој земљи немају шакала и били су одушевљени што им се пружила прилика да га лове. Зашто га немају? Можда зато јер је комунални систем и одлагање отпада код њих много уређенија област него на Балкану. Било како било, и шакал, убеђен сам, може да буде ловно – туристички потенцијал ових крајева – сматра Грба.
