Помоћница директора Клиничког центра Војводине задужена за здравство професорка др Едита Стокић каже како су реорганизовали начин рада и тиме и унапредили рад Ургентног центра. Нови систем је позитивно оцењен и током последње акредитације здравствених установа, коју је Клинички центар Војводине добио на седам година, што до сада није остварио ниједан други клинички центар у Србији.
Увели смо нов начин тријаже и то је такозвани манчестерски систем тријаже. Он је адаптиран за наш ургентни центар и биће саставни део акредитационих процедура за све ургентне центре у нашој земљи, а ми смо га први увели у Србији, казала је др Стокић.
Управник Ургентног центра КЦВ доцент др Драган Николић каже како свакодневно имају велики број пацијената и да је било неопходно да се уведе објективно разврставање, односно направити редослед пријема пацијената по реду хитности.
Сваки пацијент који уђе у Ургентни центар прво се јавља дежурним сестрама за пултом, које их спроводе у прву амбуланту, која је одређеназа тријажу. У року од 15 минута пацијент има тај први, тријажни преглед и постоје параметри о његовом стању који се бодују, те се пацијент сврстава у једну од пет група, обележених различитим бојама, које говоре о хитности његовог пријема, као и о дужини чекања. Ми смо примили и петоро лекара, специјалиста ургентне медицине, који сада раде на тријажи пацијената,- објашњава др Николић и додаје да су реорганизацију направили у новембру, а имали су месец дана за пробни период и адаптацију.
Пацијент који у тријажи добије ознаку црвеном бојом, не чека и одмах се упућује на даље прегледе или интервенције. Наранyасто обележени биће примљени за мање од 15 минута, жуто обележени ће чекати до једног сата, зелено обележени до два сата, а за пцијенте који су обележени плавом бојом не постоји одређено време пријема. Николић напомиње да пацијенти који добију зелени и плави тријажни статус нису ургенти, те да ни је припадају овој установи, али ће бити примљени и прегледани.
Пацијенти сада добијају картончиће у боји, а планирамо да направимо и беџеве. Тако ће и лекар који пролази ходником моћи да реагује ако види да је у чекаоници неко ко има црвени или наранџасти статус. Свакоме ће помоћ бити указана благовремено и на прави начин. Не можемо да дозволимо да предност има неко само на основу тога што је дошао раније, него морамо да водимо рачуна о степену хитности. Не може лекар да вади 100 крпеља, на пример, што и није посао лекара у Ургентном центру, а да у чекаоници буде неко ко је дошао касније, а има пукнуту аорту и животно је угрожен, објашњава др Николић.
У тријажном формулару бодује се од нула до три проценат кисеоника у крви, пулс, горњи притисак, телесна температура, стање свести, мобилност и траума. На основу збира бодова одређује се тријажна група, а формулар прати пацијента све док борави у Ургентном центру.
Управо дужина чекања је и била најчешћа примедба пацијената, односно да на преглед чекају неправедно дуго. Др Николић истиче да ниједан систем није идеалан и увек ће бити неко ко ће да се љути, али сматра да је важније да се помоћ укаже на време.
Боја тријажне групе пацијента налази се и у рачунару, тако да је види сваки лекар. Међутим, током трајања дијагностике, може да дође и до промене тријажне групе, уколико се некоме погорша стање, јер је ово динамичан систем и може да дође до промена - напомиње др Николић и додаје да сигурно труднице и старе људе из на пример плаве категорије, неће оставити да чекају сатима на преглед, без обзира на то што њихово стање није хитно.
Љ. Петровић
