Најактуелнија тема у овом броју часописа, посвећеном заштити природе, јесте градња мини хидроелектрана.
“Мале хидроелектране: безначајна енергетска корист и немерљива еколошка штета” наслов је текста који потписује проф Ратко Ристић са Шумарског факултета у Београду. Он, између осталог, наводи да је према Закону о енергетици Србија израдила Национални акциони план за производњу енергије из обновљивих извора. Циљ је да се смањи зависност од увозних, фосилних горива и заштити животна средина. У Србији је до сада изграђено 90 МХЕ, а планирано је 850. “МХЕ исушују Србију” сматра у тако насловљеном тексту аутор Александар Панић. Он, између осталог, наводи да је пошаст енергеског лудила захватила цео регион. Преко 100 локација планираних МХЕ малази се на готово свакој реци Балкана. На рекама Старе планине у Србији испланирано је више од 60 локација МХЕ. Тиме ће мали и чисти екосистеми планинских река и потока, место опстанка ретких и заптићених врста биљака и животиња, бити уништени, опомиње Панић.
Зашто су мини хидроелектране лоше? “Теренац” сажима мишљења многих стручњака исказаних кроз неколико текстова и, између осталог (на корицама публикације), наводи: “Укупан допринос минихидроелектрана (МХЕ) елекроенергетском систему Србије је изузетно мали уз катастрофалан утицај на животну срединуи тотално уништење река. Струја из МХЕ је вишеструко скупља и плаћамо је сви ми кроз посебну ставку на рачунима за струју (накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије) ЕПС откупљује електричну енергију од њих по вишој цени, а разлику између регуларне и повлашћене цене плаћају грађани... мештени заувек губе реку и остају само сува корита и цеви...”
“Теренац” на својим сраницама представља и Српско биоспелеолошко друштво, а Елдин Брђанин пише о заштити спелеолошких објеката.
Посебно је занимљив текст о Јелени Шеат, студенткињи из Новог Сада, која тренутно похађа докторске студије на Департману за екологију Универзитета у Сегедину. Предмет интересовања и проучавања ове младе научнице су хетероптери, истраживање стеница. Корисни су њени савети колегама, студентима, младим истраживачима, као и утисци о студијама у иностранству.
Б. Опрановић
