У Србији се на њиховом сузбијању ради применом различитих биоцидних средстава са земље и из ваздуха, али било би добро када би се спроводила још која метода, не би ли се њихова бројност смањивала. Стручњаци са Пољопривредног факултета у Новом Саду позабавили су се овом проблематиком, те су прошле године први пут спровели истраживање на новој методи сузбијања, отпуштањем стерилисаних мужјака инвазивног азијског тиграстог комарца, врсте која се од 2018. године трајно настанила у нашој земљи.
Како је за „Дневник” рекла једна од истраживача из тима проф. др Александра Игњатовић Ћупина, ове године ће стерилисани мужјаци бити поново пуштени у циљу наставка истраживања, јер се он односи на то да баш ова метода заживи као додатна мера њиховог сузбијања. На основу резултата прошлогодишњих истраживања, ове године ће бити отпуштани у знатно већем броју, и у дужем периоду. Очекивања су да ће за десетак дана, када се издејствује и последња потребна дозвола за тај подухват, пројекат бити поновљен.
– Техника се базира на томе да се азијски тиграсти комарци масовно умножавају у лабораторији, затим се одвоје полови и мужјаци се стерилишу зрачењем при чему остају витални и у доброј кондицији – објашњава Игњатић Ћупина, која је иначе ентомолог по струци. – Стерилни мужјаци се потом отпуштају у животну средину, где конкуришу мужјацима из природе при парењу са женкама. Ако се женка спари са стерилним мужјаком, она током читавог свог живота неће дати потомство. Женке се иначе паре само једном током живота, док се мужјаци, па тако и стерилни, паре са више женки. Прошле године смо радили пилотску студију, када смо на недељној бази, у току месец дана, отпуштали по 50.000 комараца, односно укупно 200.000 стерилних мужјака. Поучени прошлогодишњим искуствима, који су имали за циљ да се утврде важни параметри за даљи наставак истраживања, закључили смо да стерилне мужјаке треба пуштати у већој бројности и да размак отпуштања треба да буде 50, 80 или максимално 100 метара. Сада ћемо у осам узастопних недеља отпуштати по 100.000 стерилних мужјака, у односу на лане када смо отпуштања радили четири недеље. Истраживања ћемо радити на потезу Железничке улице, Васе Стајића до Војвођанских Бригада и дела улице Максима Горког (од Сремске до раскрснице са Стражиловском) и попречним улицама на овом потезу од Трга галерије до Трга царице Милице, односно у улицама Мике Антића, Милете Јакшића и Павла Симића.
Стерилни не боду
Истраживање се одвије у оквиру пројекта Међународне агенције за атомску енергију, Комарци се, као и лане увозе из Италије, из партнерске институције у овом пројекту која је прва у Европи кренула са масовним узгојем и применом стерилних комараца. Професорица каже да су колеге из Италије само након неколико година успели да редукују бројност популације тиграстих комараца за чак 80 одсто, што је изузетно добар успех. Она напомиње да стерилни комарци не боду, нити су опасни по људе.
Како каже, резултати прошлогодишњих истраживања односе се на утврђивање дужине живота отпуштених стерилних мужјака азијског тиграстог комарца и радијус њиховог лета, да би знали на којој дистанци и колико учестало треба да их отпуштају ове године. Такође, након отпуштања се пратио и број уловљених јединки комараца у дневним интервалима како би се утврдио однос бројности стерилних мужјака у односу на бројност женки и бројност мужјака из природне популације, односно да ли је број отпуштених стерилних мужјака комараца довољан да би се обезбедили повољни ефекти на смањење бројности популације.
– Што се тиче дужине живота, пратили смо их и у лабораторији и напољу, па се може рећи да су у контролисаним лабораторијским оптималним условима живели и до месец дана, док у природи живе шест до седам дана, што је сасвим довољно, јер један мужјак може да се пари са више женки – истиче наша саговорница. – Такође смо утврдили да могу да лете на удаљености од око 220 метара, али да већина лети на 50 до 80 метара, односно задржавају се недалеко од места отпуштања. То нам је битно јер сада знамо на којим размацима и на колико тачака треба да их отпуштамо како бисмо покрили читаву површину. Што се тиче односа, требало би обезбедити да број стерилних комараца буде бар пет до десет пута већи од мужјака из природне популације, што је и био случај у првих неколико дана по отпуштању. Међутим, већ ближе крају недеље, бројност им је опадала. Ове године пратимо и бројност јаја, уз посебне клопке у које их женке полажу. Клопке ћемо донети у лабораторију, стављати на пиљење и видети колики је удео стерилних јаја у односу на фертилне. Он би током времена требао постепено да расте, односно укупна бројност јаја би требала да опада, а број стерилних јаја да расте.
Ивана Бакмаз
