БЕОГРАД: На Косову и Метохији као нестало или убијено води се између 16 и 18 новинара и то је скоро пола нерешених случајева убистава и нестанака новинара у Европи, рекао је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић за Танјуг, на представљању истраживана Удружења новинара Србије о убијеним и киднапованим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.
Захваљући овом пројекту, та чињеница је постала позната, не само код нас, већ и на међународном нивоу, изјавио је Матић.
Матић је додао да је Европска федерација новинара направила заједничку декларацију која представља позив на решавање судбине несталих и убијених новинара, а што је стигло и до Савета Европе.
Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да је истраживање велики искорак и за друштво, али и за породице убијених и киднапованих новинара на Косову, као и сазнање да нисмо сами у тој борби.
УНС ће наставити да тражи истину за оно што се догодило, као и да одговорни буду приведени правди, рекао је Радомировић и подсетио да је за ово истраживање пре неколико година добијена подршка Европске федерације новинара.
Аутор истраживања Јелена Петковић рекла је да је на подручју Косова нестало, киднаповано и убијено 17 српских и албанских новинара, од којих се четворо и даље воде као нестали.
Према њеним речима, у истраживању је уцестовало око 200 саговорника.
До краја 2017. број покренутих истрага у Приштини повећан је на седам.
Петковић је подсетила да је међу киднапованим била и екипа Танјуга и да су Небојша Радошевић и Владимир Добричић једини који су преживели киднаповање.
Они су, како је додала, били отети 41 дан. Након њиховог ослобађања истрага никада њие вођена.
Радошевић, сада уредник портала Косово онлајн, каже да су их прво оптужили за шпијунажу, а затим су одустали од те оптужбе.
"Добричић и ја смо четири дана штрајковали глађу. Дошли су да нас обавесте у неком тренутку да ипак нисмо шпијуни и да смо ту јер нам аутомобил није био обележен да смо новинари и да немамо дозволу Адема Демаћија да будемо на тој територији. Затим су нас преместили у један подрум, седели смо на земљаном поду 15 дана. Добијали смо храну, давали су нам цигарете, али је било ситуација када су нам стављали пиштољ у уста, нож под грло. Када су нас пребацили у подрум, добили смо и добре батине", прича Радошевић.
Спасиле су га политичке игре и презиме, јер је његов отац био познати фудбалер и тренер у Приштини.
"Мислим да је важно да се сазна истина, а за правду ћемо видети да ли ће до ње доћи", поручио је Радошевић.
На панелу "Приче породица и колега“, поред Радошевића, говорили су и помоћник директора РТС-а Миливоје Михајловић, уредник на сајту РТС-а Раде Мароевић и новинарка Радио Цитy Ивана Петровић.
Други део панела био је посвећен томе шта надлежне институције могу да ураде како би биле расветљене судбине колега новинара и медијских радника, какав је утицај истраживања и какве су перспективе за процесуирање злочина.
Говорицге председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић и председник УНС-а на Косову Будимир Ничић.
