Матурирао је у новосадској Првој вишој мешовитој гимназији (1951), а дипломирао на Правном факултету у Београду (1957). Две године радио је у струци, у Другом среском суду у Новом Саду, а затим се определио за новинарство.
Још за време школовања почео да пише за ђачке и студентске новине. Од 13. фебруара 1961. радио је у Дневнику и ту је, с краћим прекидом, остао као новинар до пензионисања 1997. године. Привремено је, од 1975. до 1979. био уредник Гласа омладине.
У Дневнику је почео у Новосадској хроници, где млади новинари "уче занат", а убрзо се развио у врсног репортера, коментатора и друштвнеог хроничара. Годинама је објављивао у листу Записе из суда. Добитник је војвођанске новинарске награде "Светозар Марковић Тоза".
Као страсни аутомобилиста, покренуо је 1967. у Дневнику и више година водио посебну страницу под називом “На два и четири точка”. По његовој замисли, у заједници са планинарским друштвом Железничар, огранизована је акција Пешачимо у природи.
Бавио се спортом, био је такмичар у трчању на средње пруге атлетског клуба Слоге, односно Војводине, играо је хокеј, рагби, џудо, а био је и шахиста. Учествовао је у оснивању џудо клуба Славија (1961).
Највише успеха постигао је као спортиски аутомобилиста. Два пута је био апсолутни првак Србије у релију - 1968. и 1970. Више година налазио се међу водећим возачима на југословенском Шампионату, а био је 1972. и учесник Шампионата Европе (1972). Оснивао је са својим пријатељима први југословенски рели ауто клуб Неопланта (1970), који је већ наредне године заузео друго место на државном првенству, а организовао је у Новом Саду четири релија за Шампионат Југославије - Глисантин (1970) и Галакс (1971, 1972. и 1973).
Као публициста објавио је књиге: Преживети аутомобил (1979). Пред лицем богиње Темиде - записи из суда (1990) Милетић, о вођи српског народног покрета у XIX веку (1996). Прича о Матици српској (1997), као и збирку репортажа Сваки петак изузетак (1997), у којем је описао рацију у Новом Саду 1942. и окупацијско време у Београду, добио је награду СУБНОР-а "Јован Поповић".
Сахрана је у понедељак у 15 часова на Успенском гробљу у Новом Саду.
(Из Енциклопедије Новог Сада)
