Миша Бачулов о акцији организације "Буди херој"
Сваки човек који се прикључи организацији „Буди херој” добија прилику да неком помогне, да допринесе да неком другом живот буде мало лакши. Наравно, то ради у складу са својим могућностима. Један електричар ми је рекао „ево ја ћу да поправим неком струју за џабе” – дивно, он је за мене херој. Желим да покренем ту свест код људи да будемо ту једни за друге, да помогнемо. Има људи којима заиста треба помоћ, а ако теби није тешко да им помогнеш – променићеш свет. Некад то може да буде само лепа реч или осмех – упутиш ли им, променићеш им дан. Охрабри неког – променићеш му дан, а он ће неком другом променити дан. Управо ту варницу доброте и људскости желим да запалим у другима, да се шири као пожар – рекао нам је Миша Бачулов, тренер и оснивач једног од највећих светских борилачких брендова „Ронин Царнаге Глобал”, желећи да овај свет не буде само добро место за њега, него и за све нас.
Пројекат „Буди херој“ је замишљен да кроз различите акције давања и помагања, најпре социјално угроженим породицама, пронађете хероја у себи. Недавна акција је била 27.12. када је прикупљено и подељено 2.130 новогодишњих пакетића за децу.
Како је жеља да помажете другима стасала у вама?
– Моја мајка је увек неком помагала и њено гесло је било „ако ми је Бог дао да сам успешна и да имам, да могу да створим, зашто то не бих поделила с другима.” Ми смо тако живели као породица и нормално ми је било да тако и наставим. Још као веома млад отишао сам у иностранство, имао сам среће да направим каријеру, а када сам се вратио рекао сам себи „да је сада време да ја узвратим”. Почео сам преносећи праве вредности клинцима у клубу.
На који начин сте то постигли?
– Први корак је сопствени пример. Мораш сопственим примером показати како некоме несебично можеш помоћи, а да ти не осиромашиш. Када чиниш добре ствари утичеш на друге да следе твој пример. То повлачи и добру и лошу страну – колико год су људи уз тебе, има и оних који су против тебе – сматрају да ћеш некако да се окористиш. Многи се у томе изгубе, не могу да поднесу критике и одустану. Али ја сам по карактеру борац и учим друге да и када падну – нађу снаге да устану и победе. И мени је то било изазов, али нисам одустао, почели смо од 50 пакетића пре више од деценију, а сада поклањамо 2.130 пакетића!
Коме поклањате новогодишње пакетиће?
– Посебно сам постао слаб према деци која имају церебралну парализу – та болест је за мене прави хорор, јер ова деца имају здрав мозак и тело које не могу да контролишу. Пожелео сам да њима помогнем, да их обрадујем, да њима створим чаролију… Направили смо представу, био је Деда Мраз, а деца су прозивана да дођу по поклон – као и сва друга нормална деца. Е, управо сам тај доживљај хтео да изазовем код њих – да се осећају као сва друга деца!
Да ли спортисти из вашег клуба учествују у овим хуманитарним акцијама?
– Сви учествују! Код мене у клубу негативци отпадају: кажњава се лош утицај, лоше понашање. Знам где сваки њихов лош поступак води и покушавам да то спречим, пре свега сопственим (добрим) примером. Мени нису битни успеси које сам постигао, него оно што сам психолошки извукао из спорта – кик-бокс је начинио борца од мене. Ако ме гледају као узор, лакше ћу допрети до њих. У клубу не учим децу да буду прваци света и да се користе свим и свачим да би то достигли – ја их учим да буду шампиони својих живота! Да је то добар пут доказ је да имам најуспешније борце у свету професионалног спорта.
Колика је подршка породице вашем раду?
– Велика и то ми је најбитније! Од почетка везе са мојом супругом представио сам се онакав какав јесам са жељом да ме прихвати и подржи. Наравно да сам и сам подршка својој супрузи. Подржавам њену каријеру као и она моју и нагласио бих да заједно васпитавамо наше ћерке. Битно ми је да моје ћерке виде колико волим њихову мајку, колико сам пажљив и нежан, јер ће онда оне то у животу тражити.
– Пре него што сам постао кик-боксер бавио сам се кошарком и ту сам био доста успешан. Међутим, повредио сам колено и сви моји снови су пали у воду. Нисам то примио лако и постао сам деструктиван. Један пријатељ ме је извукао из те приче и одвео у боксерски клуб. Мој живот се променио и за годину дана сам већ ушао у репрезентацију, а за три прешао у професионалце. Као аматер сам био трећи на Првенству света и на Првенству Европе. Први професионални уговор сам потписао са 18 година и отишао сам у Чешку где сам живео наредних десет година, после сам отишао у Холандију, па на Тајланд. Имао сам само два пораза наспрам 27 победа. Направио сам име које зна и поштује цео свет – упутио нас је Миша Бачулов.
Приметили смо да су ваше ћерке увек уз вас…
– Из родитељске куће сам понео потребу да помажем другима, а то желим да пренесем и на моје девојчице. Моје три ћерке поред мене уче, водим их у сваку акцију, јер желим да виде како изгледају деца која немају ту срећу да расту као оне. Желим да једног дана, када одрасту и оне помажу другима.
Зашто вам је важно да породичне вредности опстану?
– Зато што породица мора да опстане, ово све што се данас пропагира не води у том правцу. Немам ништа против људи који се осећају другачије, нека свако живи како жели, али нека свој модел живота задржи за себе. Не може тај модел да натура мени или мојој деци. Нека пусти мене да мислим својом главом и васпитавам децу онако како сматрам да је најбоље за њих. Ако неко жели да уважим његово мишљење, мора да ме саслуша и да уважи моје.
Да ли је то била идеја водиља када сте покренули са Николом Радином подкаст (емисије на интернету)?
– Ово што радим је веома интересантно новинарама – тако да сам често гостовао на разним подкастима. Никола Радин је направио свој подкаст, па ме је после једног гостовања позвао да то радимо заједно. Тако да сам с Николом Радином покренуо подкаст „Радин и Ронин”. Никола и ја смо два света и ни у чему се не слажемо, али то не значи да не можемо да разговарамо, напротив. Гледаоцима је тај подкаст интересантан, јер ми не подилазимо једно другом, а извлачимо максимум једно из другог.
Марина Јабланов Стојановић