Много родитеља овдашњих, уместо ту, крај себе, своју децу гледају само захваљујући „Скајпу“ и иним интернет-новотаријама. Није боље ни код Сузане и Стипана Лишчевића јер им је чак двоје деце поодавно напустило дом да се професионално остваре, али, захваљујући ономе што је српску рукометну репрезентативку Кристину и млађег брата Златка, некад омладинског фудбалског репрезентативца, отхранило и шампионима направило, козјем млеку, сва је прилика да ће се двоје прворођених придружити најмлађем брату Данијелу и родитељима на салашу крај Безданског пута.
Кристина је тренутно у румунској „Валчи“, где је доспела након трновитог пута од месног клуба, преко „Меца“, првака Француске, руских, данских и мађарских клубова, Златко, након „Звезде“, те српских и чешких прволигаша, „јури лопту“ у крушевачком „Трајалу“, а имање Лишчевића расте јер се то двоје младих одлучило за повратак грунту. Тако се под видео-надзором с линком ка Крушевцу у новим шталама протекло лето нашло педесетак оваца романовске, црске расе, док је „своја“ три јутра плодне црнице Кристина засадила лешницима, да јој служе као „отпремнина“ након спортске каријере. До тад, живот тече устаљено на салашу Лишчевића, који већина Сомбораца зна као место где се могу пазарити квалитетно козје млеко, сир, али и ароматични козметички сапуни од козјег млека по рецепту маме Сузане.
– Пре смо држали краве музаре, али кад се Данијел родио и често побољевао од бронхитиса, држећи се народне медицине, куписмо једну козу не бисмо ли му њеним млеком побољшали имунитет. Уз то млеко су стасавала и старија деца и сад смо на петнаестак коза – вели чини се вечито насмејана Сузана, којој је једини облак на веђе навукла прича о лањском покољу тек набављених алпских коза, које су у дворишту напали пси луталице.
– Кукала сам мом Стипи данима и шта ће, куд ће, уместо три алпске он ми купи пет санских – ипак се разведри Сузана, коју из истих, здравствених разлога, све чешће позивају или јој долазе из оближње сомборске вароши.
Како се број коза повећавао и бивало све више млека, поучена рецептима с интернета, искуствима своје мајке и баке, те оним што је виђала на бројним сајмовима здраве хране и домаћих производа, Сузана је ушла и у „бизнис“ са сапуном на бази козјег млека, додајући му ароме лаванде, невена или рузмарина. У том послу је неприкосновена, док јој у свему осталом помажу супруг, један од цењенијих дунђера сомборских, ком је најбоља одмена код куће млађи син Данијел, тренутно ђак другог разреда сомборске Средње пољопривредно-прехрамбене школе.
– Кад почне грађевинска сезона, од јутра до мрклог мрака нисам ту па већина посла падне на Сузану и Данијела јер, сем коза и оваца, гајимо јунад, бикове, свиње и радимо четрдесетак јутара с којих је највећи део прехране за стоку – искрен је Стипан.
Њима се обавезно прикључе Златко и Кристина кад дођу кући у паузама својих такмичарских сезона па се све лакше обави, не заобилази Стипа ни допринос старије деце. Прича и анегдоту с летње мобе на скупљању бала сламе и луцерке.
– Дошла ћерка с пријатељицом из репрезентације и кренемо да скупљамо бале с комшијама, који су хтели да их, као „нежне“ девојке, поштеде тешког рада јер није бала сламе као пре лагана, сад је преко 20 кила, па кад се то помножи с бројем које треба сакупити... Штитили су их док девојке нису почеле да бацају бале на тракторску приколицу као да су од перја, утрениране цуре, пуне снаге и живота, а мушка екипа „на шкрге дише“ само се зноји и свако мало одмара – смеје се Стипа, поносан на своју јединицу.
Има разлог да се поносе и најмлађим чланом породице јер на Данијела, будућег руковаоца пољопривредном механизацијом, пада све већи део посла на имању, који донекле мине кад се појави брат Златко и његова супруга Биљана, кад је најмлађем Лишчевићу од трактористе ипак милија улога стрица једне мале Ање.
– Постигне се све, поготово што волим пољопривреду, зато сам и уписао ову школу. Све се с родитељима, братом и сестром договарам, само не могу мајку наговорити, пошто више волим крупније животиње, да набавимо бар једног коња – вајка се Данијел.
Ипак оправдава тренутни родитељски „бојкот“ набавке тиме што би, поред школе и целодневног посла на имању, тешко нашао времена и за тимарење, изјахивање и негу тако племените животиње. Али завршиће се и школа, а стижу ускоро Златко и Кристина.
Милић Миљеновић
