која је неосетљива на лекове, а посебно облика где је бацил отпоран на најмање два најважнија лека и која се зове мултирезистентна туберкулоза (МДР ТБ). Лечење ове врсте туберкулозе је много дуже и значајно скупље него лечење туберкулозе осетљиве на све лекове. Годишње се пријави око пола милиона болесника са МДР-ТБ, од чега њих чак 150.000 умире. Због свега овога је Светска здравствена организација прогласила туберкулозу општом опасношћу по свет и осмислила бројне стратегије за борбу против ње. Циљ ових стратегија је свет без туберкулозе до 2050. године. Досадашњи резултати показују да се овај циљ, нажалост, вероватно неће испунити.
Управница Клинике за грануломатозне и интерстицијумске болести Института за плућне болести Војводине, чланица Националне комисије за туберкулозу Министарства здравља РС и редован професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Весна Куруц каже за „Дневник” да се од 60-их година прошлог века у Србији водила озбиљна борба против туберкулозе, тако да је број оболелих значајно падао, са више од 200 оболелих на 100.000 становника, на 36 колико је износио крајем 80-тих.
– Међутим, од почетка 90-их број оболелих је престао да опада због добро познатих догађања на нашим просторима. Због тога је Министарство здравља Републике Србије 2005. године започело пројекат „Контрола туберкулозе у Србији“. Резултати овог десетогодишњег пројекта су били изванредни, тако да смо стопу обољевања у Србији смањили на 15 на 100 хиљада становника, што се сматра глобално ниском стопом обољевања – појашњава др Куруц и додаје да су у Војводини резултати били још бољи и стопа још и нижа, те је 2014. године она износила 11 на 100.000 становника.
Флуорографисање, односно радиофотографско снимање спроводи се у Војводини већ 14 година, како би се туберкулоза и друге плућне болести откривале што раније. Флуорографију спроводе мобилне флуорографске екипе Института за плућне болести Војводине, а снимке прегледају лекари пулмолози Института и издвајају оне код којих постоји сумња на неку плућну болест и упућују пацијенте у регионалну службу за плућне болести. Годишње се флуорографише око 150 хиљада људи, а екипа се сели из општине у општину, тако да се акција у једној општини понавља сваке 4 године.
– Ако боље погледамо ситуацију у Војводини, уочавамо да је на пад стопе на овим просторима највише утицало баш спровођење радиофотографије, пошто је до 2005, када је започет пројекат Министарства здравља, стопа у Војводини већ пала са 36 на 20 на 100.000 становика, а даље је, захваљујући и флуорографији и пројекту, наставила константно да пада до поменутих 11 на 100.000 становника у 2014. години – наводи др Куруц.
Туберкулозу изазива бацил туберкулозе, а најчешћа је плућна туберкулоза и једина је која је заразна. Бацил се преноси ваздухом када оболели кашље и могу да се инфицирају они који су у окружењу оболелог. Инфекција не значи и болест, а да ли ће доћи до развоја болести зависи од количине бацила које искашљава, али и од одбрамбених снага организма особе која је удахнула бациле и инфицирала се.
Пре ће оболети они који имају ослабљен имунитет због услова у којима живе и неквалитетне исхране, односно сиромашни, затвореници, али и они којима је имунитет ослабљен због болести или лекова које узимају.– На обољевање од туберкулозе осетљивији су ХИВ позитивни и ону који већ имају АИДС, оболели од злоћудних болести, шећерне болести или неких других болести код којих се даје терапија која слаби одбрану организма, као што у цитостатици, кортикостероиди, биолошка терапија.
Туберкулоза више није само болест сиромашних, она може да се јави у свим слојевима друштва и код свих особа код којих дође до пада одбрамених снага организма. Од туберкулозе четири пута чешће обољевају мушкарци него жене. Јавља се у свим животним добима, од дечијег до старачког, али је највише ипак има у добним групама од 45 до 55 и код старијих од 65 година – објашњава наша саговорница и додаје да је дечије туберкулозе је у Војводини веома мало и углавном се јавља код деце која живе у истом домаћинству са активним туберкулозним болесником.
Бактериолошка дијагностика у Војводини је свима доступна и савремена, а постоје и лекови које добијају оболели. Дијагноза се поставља брзо, у зависности од број бацила који се искашљава, па она може да се постави у року од 24 сата, или за шест до осам недеља.
– Најсавременије молекуларно тестирање где се и бацил и његова осетљивост на лекове детектују за 24 до 48 часова се тренутно ради само у Микробиолошкој лабораторији Медицинског факултета у Београду, али ће ускоро почети да се ради и у Институту за плућне болести Војводине. Тиме ће у Војводини бити заокружена сва у свету доступна најсавременија оруђа за дијагностику туберкулозе – истиче др Куруц.
За успешно лечење, али и за смањивање броја оболелих је најважније рано откривање. Што се болест раније открије, промене су мање и болест ће се излечити без икаквих последица, а и туберкулозни пацијент ће се брже изоловати из породице и радне средине и мање особа из његовог окружења ће се инфицирати бацилом туберкулозе. Сваки пацијент код кога се постави сумња да се ради о туберкулози се шаље специјалистима за плућне болести којих у Војводини има у свим окружним центрима, али и већини општинских домова здравља.
Ако се потврди да се ради о туберкулози и ако је болесник заразан, лечење се спроводи на плућним одељењима Општих болница у Војводини у Сомбору, Суботици, Врбасу, Панчеву, Белој Цркви или на Институту за плућне болести Војводине.
За превенцију болести важна је БЦГ вакцинација, која се спроводи на рођењу а најкасије до прве године живота, а постоје и други лекови које добијају инфицирани или они који су били у контакту са оболелим.
Љубица Петровић
Од малаксалости до упорног кашља
Главни симптоми туберкулозе су малаксалост, појачано ноћно знојење, повишена температура, али не јако висока, него она испод 38 степени, губитак апетита, мршављење, а од плућних симптома то је упоран суви кашаљ понекад са искашљавањем крви. Ови симптоми нису карактеристични само за туберкулозу, већ и за разне друге плућне болести, али ако трају дуже, преко три недеље, треба помислити и на туберкулозу и болеснику направити рендгенски снимак плућа.
Изолација оболелих спречава инфекцију
Спречавање инфекције бацилом туберкулозе је од највећег значаја за смањивање броја инфицираних, а тиме и оболелих. Основне су: рано откривање оболелих, брзо започињање лечења, довољно дуго спровођење лечења према препоруци лекара специјалисте. Најзначајнија мера контроле инфекције је рана изолација оболелих заразних за своју околину која траје све до престанка искашљавања бацила, као и преглед свих блиских контаката заразних туберкулозних болесника који се редовно спроводи у специјалистичким пулмолошким службама чим се добије податак да је болесник заразан за своју околину.
