Биолог и ембриолог у Специјалној болници „Генесис“ Јована Марковски каже како је код нас то још увек табу, иако замрзавање јајних ћелија пружа многе могућности за добијање потомства.
- Жене, а и мушкарци, имају више разлога због којих се не одлучују за замрзавање биолошког материјала. Свако има своје разлоге, а има ту и слабе обавештености о томе колико је неплодност постала болест модерног доба, преко страха од узимања хормона, како би у једном процесу добили што више зрелих, употребљивих ћелија, па до тога да ће на ту тему да размишљају када за то дође време – каже Марковски.
Сматра да је важно да се ради на превенцији, а мање на лечењу последица модерног живота и другачијег темпа живота, који нажалост, биологија не прати. Међутим, нека истраживања су показала да се након прележане короне смањује број полних ћелија, што је додатни притисак на људе који желе да добију потомство.
- Како се жене рађају са ограниченим бројем јајних ћелија, и како тај број, као и квалитет јајних ћелија опада са сваком годином која прође, уколико се жена одлучи на овај корак, препоручује се да се то уради до 35 године живота. Мушкарци током живота циклично стварају сперматозоиде, али, стрес, алкохол, пушење, употреба одређених суплемената, као што су анаболици и стероиди, могу да утичу на смањење броја и квалитета сперматозоида, те би и мушкарци требало правовремено да размишљају о очувању своје плодности - наглашава Марковски.
Пре саме процедуре и жене и мушкарци морају да прођу одређене прегледе код изабраног гинеколога, односно уролога, да ураде урађене брисеве, на гљивице и бактерије, тестове крви на хепатитис А, Б, Ц и ХИВ, како би осигурали да је замрзнут материјал „здрав“ и једног дана спреман за употребу.
- Код мушкараца је тај процес једноставнији, у смислу да је довољно да се остави узорак који се, у зависности од количине самог узорка, као и броја и квалитета сперматозоида, замрзава помоћу одређених медијума, течности које садрже криопротектанте, једињења која чувају ћелије од стварања кристала воде у самим ћелијама, који би могли да им наштете или пак да их униште – објашњава Марковски.
Према њеним речима, код жена је тај процес мало захтевнији. У зависности од свог хормонског статуса, жена може да прима хормонску стимулацију уз вођство гинеколога, који прати број и развој фоликула на јајницима који садрже јајне ћелије и који одлучи када је право време за екстракцију, лаички речено вађење јајних ћелија.
- Замрзавају се само јајне ћелије које би након одмрзавања биле спремне за оплодњу. У зависности од броја ћелија које жена жели да замрзне, она може овај поступак да понови онолико пута колико сматра да треба. Такође, жена може да се подвргне и спонтаном циклусу, што само по себи дуже траје, јер се тада не прима хормонска стимулација. У овом случају треба имати на уму да се у спонтаним циклусима добије више од две или три ћелије, а у највећем броју случајева само једна - истиче Јована Марковски.
Бесплатно за парове у процесу ВТО
Цена замрзавања полних ћелија варира од клинике до клинике, али оквирна цена је око 400 евра у динарској противвредности. До сада је замрзавање јајних ћелија омогућено само преко Програма очувања плодности код оболелих од малигних болести на територији Војводине. Новим законом о вантелесној оплодњи који је усвојен 2018. године омогућено је да малолетна лица могу из медицинских разлога да замрзну своје полне ћелије, односно уз писмену сагласност оба родитеља или старатеља.
- На терет редовног здравственог осигурања за сада је могуће једино чување ембриона код парова у процесу ВТО са роком чувања до пет година. Држава би требало да размотри могућност замрзавања јајних ћелија на терет редовног здравственог осигурања за жене до 35 године, код којих се приликом редовних прегледа утврди ниска оваријарна резерва, а које би у њиховим каснијим годинама биле успешније коришћење - сматра Јована Марковски.
Биолошки гледано, рок употребе замрзнутих ћелија је неограничен, јер се материјал чува у специјалним канистерима који садржи течни азот, на температури од – 196 степени, адекватно обележене пореклом, временом, датумом и квалитетом узорка на дан замрзавања.
- Нико са сигурношћу не може да тврди да ће све замрзнуте јајне ћелије, као ни сперматозоиди „преживети’’ одмрзавање. Преживљавање полних ћелија варира од 60 до 80 процената, у зависности од спретности ембриолога који рукује њима приликом обраде, медијума који се користе за замрзавање, као и начина њиховог складиштења и чувања. Правилно замрзнут и адекватно одржаван биолошки узорак може да се чува неограничено – наводи Марковски.
По њеним речима, медијуми који се данас користе за замрзавање како ембриона тако и полних ћелија, резултат су дугогодишњег рада различитих тимова научника и доведени су до тачке где са великом сигурношћу у њима може да се замрзне материјал, без бриге да ће он бити „оштећен’’ на било који начин приликом поступка одмрзавања. Сам доказ за то су бројне бебе рођене у свету и у Србији из одмрзнутог материјала.
- Овај поступак се не препоручује уколико особа већ пати од одређене, тешке, наследне болести или носи велики генетски ризик за преношење тог или тих гена, али са напретком модерне медицине, ради се на решавању оваквих случајева помоћу генетског инжењеринга и матичних ћелија, те ће и њима овакав поступак постати доступан – напомиње Марковски.
Нажалост, постоје и случајеви, када се не ради замрзавање полних ћелија, уколико особа пролази кроз лечење одређене болести, а које би могло трајно да утиче на способност остваривања потомства, као што су хемотерапије, зрачења, јаки лекови, неке операције.
Љубица Петровић
