Русинска национална заједница, која, по попису из 2011. има нешто више од 14.000 припадника, великим делом ослоњена је и на издавачку делатност НИУ „Руске слово”. Директор установе др Борис Варга наводи да је установа покренула делатност 15. јуна 1945, када су у Руском Крстуру почеле да излазе недељне новине „Руске слово”, а касније и друга издања на русинском језику. Иако је Руски Крстур седиште русинске националне заједнице у Србији, „Руске слово” је на новосадској адреси 51 годину.
– Данас је НИУ „Руске слово” модерна установа, регистрована за издавање новина, часописа, књига, брошура, музичких и видео издања – истиче Варга за „Дневник”. – Резултат осмодеценијског развоја НИУ „Руске слово” су: часопис за децу „Захрадка” (Баштица), мултимедијални часопис за младе МАК, колор недељник „Руске слово”, часопис за науку, литературу, културу и уметност „Шветлосц” (Светлост), издавачка редакција књига и интернет издања, као што су веб-портал установе и Новинска агенција „Рутенпрес”. Установа има око 30 радника, од којих је 24 стално запослено и да „Руске слово” свој рад највећим делом (око 80 одсто) финансира од субвенција Аутономне Покрајине Војводине, док се преостали део обезбеђује преко пројеката и осталих прихода. Годишње издаје око десет наслова књига, што их чини највећим издавачем књига на русинском језику.
- „Руске слово“ има најбољу сарадњу с Украјином као државом јер она Русине и Украјинце сматра делом свог народа, односно својом дијаспором, затим с русинском заједнциом у Пољској и Словачкој – напомиње директор установе и додаје да је органичавајући фактор за НИУ „Руске слово“ чињеница да Русини који живе у другим државама, изузев земаља насталих распадом Југославије, говоре другачијим језиком, односно разлика између бачванско-сремске варијанте русинског и осталих прилично је велика, те издавачка делатност не може у великој мери да рачуна на већу дистрибуцију својих издања у земље где је у већем броју присутна и органзована русинска национална заједница, као што су Украјина, Пољска, Словачка, Румунија или Мађарска.
Главни и одговорни уредник недељника „Руско слово“ Иван Сабадош наводи да те новине у јуну следеће године славе 75 година постојања, иако информисање на русинском језику сеже много раније, од „Русинских новина“ које су излазиле од 1924. године до 1941. и чијим се наследником сматра управо „Руске слово“.
НИУ „Руске слово” прошло је неколико организационих трансформација у својој историји јер је 1951. године филијала новосадске штампарије „Звезда” и ИПБратство-јединство” из Руског Крстура основало НИП „Руске слово”, а 1968. из тог предузећа настала су два самостална – Штампарија „Руске слово” Руски Крстур и НИП „Руске слово”, које је исте године пресељено у Нови Сад. Увођењем вишестраначја у Србији, Скупштина Војводине 1990. донела је одлуку о оснивању НИУ „Руске слово”, чији је оснивач такође била АП Војводина. После петооктобарских промена 2000. и усвајањем демократских стандарда медија независних од државе, Скупштина Војводине је 29. јуна 2004. године усвојила Одлуку о преносу оснивачких права НИУ „Руске слово” на Национални савет русинске националне мањине. Штампарија „Руске слово” из Руског Крстура је у процесу приватизације престала да постоји.
– Ако имамо у виду да је бачванско-сремска верзија русинског језика кодификована тек после Првог светског рата и да је Русинско народно просветно друштво, кровна организација културне и националне еманципације Русина на овим просторима у данашњем облику, основана пре 100 година, значи да су три године након оснивања РНПД-а почеле да излазе и новине – наводи Сабадош. Он додаје да је „Руске слово“ недељник који последњих пет година излази преломљен у магазинском формату, и да је циљ уредништва да то буду новине на русинском језику за целу породицу, у којима је заступљен и информативни и едукативни садржај као и представљање занимљивих појединаца и друштвених тема.
Посебан куриозитет је велики тираж спрам бројности русинске националне заједнице, а новине се махом продају преко претплате, а значајно мањи број у слободној продаји. Највећи број примерака иде у Руски Крстур, где је популација Русина најбројнија, а следе Куцура, Нови Сад, Ђурђево, сремска места, као и Београд и Суботица, где се протеклих година русинска заједница увећала. Говорећи о сународницима у иностранству, пре свих у Хрватској али и све већој колонији Русина у Канади, Немачкој и Словачкој, приступ садржајима „Рускег слова“ имају углавном у електронском издању јер је процедура дистрибуције часописа у иностранство скупа и компликована.
– Често се заборавља да литература и репродуктивна култура нису довољне за очување русинског језика, него и његова свакодневна употреба. А ту су медији. Чувамо и негујемо језички стандард, али исто тако држимо корак у развоју језика и усмеравању његовог развоја – наглашава главни и одговорни урадник „Рускег слова“.
А. Савановић
