Новосадски студенти нису на „бурек пракси“ у ИТ компанији Хоумпејџ

НОВИ САД: Нови Сад је, као универзитетски град и некако правим односом броја становника и квалитета живота, успео да се у Србији наметне као центар индустрије информационо-комуникационих технологија.
1
Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

Преко две стотине ИТ фирми знак је да овде ствари функционишу на другачији начин него у околини. Колико другачије, показују и дешавања на Универзитету у Новом Саду, на којем се све више студената на различите начине повезује с овим компанијама, градећи неке будуће пословне односе. О томе и о начинима на које се регрутују и пословно обликују млади заинтересовани за ИТ, говоре запослени и практиканти креативне дигиталне агенције Хоумпејџ (Hompeage) из Београда, која своје канцеларије има и у Новом Саду.

- Постојимо већ шест година и у Новом Саду и у Београду, у Новом Саду имамо 25 запослених и планирамо да проширимо тим. – каже Снежана Савин из Људских ресурса ове компаније. - Праксу одржавамо и у Београду и у Новом Саду, а овде уско сарађујемо са Департманом за индустријско инжењерство и менаџмент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Како истиче наша саговорница, сарадња је остварена преко руководиоца стручне праксе Иване Катић, која даје препоруку за студенте. Пракса у Хоумпејџу траје три месеца и плаћена је, људи који су стручни у том послу препознали су да је три месеца неки период у којем неко може да стекне ширу слику о целом послу и раду у некој фирми.

- Након истека тог рока, Хоумпејџ пружа могућност запослења, ако су обе стране задовољне. У питању су студенти завршних година, на четвртој години основних студија или на мастеру, међутим, деси се некада да дође неко са друге, треће године – каже Снежана Савин. - Наравно, правимо селекцију, тренутно имамо отворен конкурс у Београду, а студенти се пријављују као да је у питању регуларан посао. Процењујемо колико су мотивисани да раде баш код нас, колико су у свету дигиталног маркетинга, тако да на основу тога бирамо кандидате које дугорочно желимо да задржимо. Доста људи код нас је и остало после праксе.

Захваљујући професорима, студенти имају прилику да се на факултету упознају с основама дигиталног маркетинга, и то није само сувопарна прича. Факултет је флексибилан и кад је у питању студијска пракса, па професори имају разумевања за студенте који су на пракси или већ раде.

- На факултету обавезна пракса траје две недеље, међутим, код нас она траје три месеца, студенти раде пуно радно време и немају „бурек праксу“, већ њихови ментори улажу и време и ресурсе у њихов развој - истиче Снежана. - Нисмо ограничени што се тиче смера нити нам је битна само диплома. Били су нам људи и са психологије и економије, а све зависи од самог студента, његове заинтересованости и спремности да се окрене ка дигиталном маркетингу. Не гледамо на образовање, већ на то да ли је слушао неке курсеве, да ли прати дешавања у дигиталном маркетингу, можда чак и као фриленсер.

Менторски рад најважнија је карактеристика праксе у овој компанији, каже менторка Ивана Тодоровић Војводић, истичући да је рад са студентима неформалан и да се стављају у реалне ситуације, јер тако стекну највише искуства.

- Волимо да у току недеље одвојимо време за „један на један“, да сагледамо како је протекла недеља, шта им се допало, где су осетили да су тањи па би хтели да посебно раде и напредују, шта би волели да дограђују, а где се баш и не виде. Не форсирамо их да раде, да се испробавају у стварима које их можда не интересују. Најбоље од свега је то што смо им дозволили да осете неко бреме одговорности и указали им поверење да ступе у комуникацију с клијентима, да осете тај посао и да, кад изађу с праксе, могу да схвате да ли виде себе у овом послу.

Студенти практиканти имају увид у то како теку различити процеси у агенцији, каже менторка Ана Кикинђанин и додаје да студенти могу да одаберу оно што им се највише допада и да с менторима раде на томе да се њихово знање у тим областима и продуби.

- Највећу корист бенефит праксе у Хоумпејџу видим у томе што им се указује велико поверење и дају реални задаци. – каже Ана Кикинђанин. - Њихов дијапазон је јако широк: од мониторинга на страницама, креирања календара објава, писања копија, креирања визуала, учествовања у креирању сценарија за видео, учествовање у видео продукцији, у истраживањима тржишта, стратегијама.


Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

И хуманитарни рад у фокусу

- Пре пар година закључили смо да је добро да се фокусирамо на нешто, јер немамо неки силан буџет. Схватили смо да нам је најбоље да сваке године одаберемо понеку активност или групу или организацију којој бисмо помогли – каже директор Хомпејџа Милоје Секулић. - Хомпејџ у Београду практично је последње четири године седиште имао у инклузивном ЦентруИн, простору који је Удружење студената с хендикепом добило и прилагодило га у потпуности особама с инвалидитетом. Размишљали смо, кад већ плаћамо закупнину, да је плаћамо некоме коме ће то да помогне, а они су од тог новца оснивали социјална предузећа, организовали тренинге, обуке. Последњих годину дана сарађујемо са „Чепом до осмеха“ , они раде феноменалне ствари, од срца, помажемо им у овом стручном делу који ми радимо.


Урош Гостовић је при крају мастер студија на смеру Инжењерски менаџменти, и у Хоумпејџ је дошао после симулације интервјуа за посао, организованог неколико месеци раније на ФТН-у.

- Знао сам отприлике шта они очекују од мене, а једна од ствари које сам очекивао од њих је та да ментори буду ту за мене у сваком тренутку. - каже Урош. - Пошто сам већ имао искуства с неким другим фирмама, било ми је важно да то не буде формална, већ стварна пракса. У ова три месеца учествовао сам на различитим пројектима, радио с различитим клијентима и стекао увид у начин на који се комуницира с клијентима. Интересује ме дигитални маркетинг, односно, питање како да се компанија или бренд представи онлајн. На томе стално радимо с клијентима с једне стране, и са дизајнерима са друге, а и једни и други уважавају наше примедбе и мишљење. Зато сам се на студијама усмерио на Индустријски маркетинг и инжењерство медија, јер се ту у потпуности проналазим.

Александар Копривица на четвртој је години студија ИТ програмирања на ФТН-у и на прилику да ради у Хоумпејџу чекао је шест месеци.

- Послао сам ЦВ у марту, али сам после шест месеци добио прилику да дођем на разговор, што значи да ЦВ није завршио у фијоци, већ је то што сам послао неко и прочитао. - каже Александар Копривица. - Ту сам скоро месец дана, немам много искуства, али ми се свидело то што сам од првог дана бачен у ватру да радим с клијентима, препуштена ми је одговорност а то много значи, јер доноси искуство пре запослења, што је реткост. Ивана је званично мој ментор, али нас има шест-седам у канцеларији и са свима радим део посла и свако ми је ментор за одређени део. Студирам програмирање, али сам научио да ми је важније да се бавим комуникацијом између два човека него комуникацијом између човека и рачунара. Имам прилику да научним различите ствари од различитих људи и из различитих углова и то је драгоцено искуство.  

И. Вујанов

Фото: Р. Хаџић

 

EUR/RSD 117.5331
Најновије вести