Поводом овог дана, којим се симболички указује на важност вишејезичности планете и очување матерњих језика, на Факултету је одржан специјални програм, у оквиру којег су промовисани сви одсеци Филозофског факултета, на којима се студирају национални језици у Србији. Студенти и професори ових одсека рецитовали су на својим језицима, као и у преводу на српски. Професорке др Исидора Бјелаковић и др Марина Курешевић с Одсека за српски језик и лингвистику, презентовале су развој српског језичког стандарда.
- Поред Одсека за српски језик и лингвистику, имамо одсеке за хунгарологију, словакистику, румунистику и русинистику – подсетио је Томислав Букатаревић, администратор Центра за језике Филозофског факултета УНС, представљајући програм обележевања дана матерњег језика.
У оквиру програма, лично иксуство представио је Канаме Окано, студент докторанд из Јапана који на Филозофском факултету студура српски и русински. У Јапану је иначе одбранио дисертацију на русинском језуику.
Проф. др Миливој Алановић, продекан за акредитацију на Филозофском факултету рекао је да је ова година за Факултет важна јер се спрема за нови циклус акредитације.
- Настојимо да и у наредном седмогодишњем акредитационом периоду одржимо наставу језика и књижевности у оном облику на који смо навикли и за који мислимо да одговара потребама овог друштва – истакао је Алановић. – Ово је прилика не само да се присетимо колико се језика говори на планети, већ и да истакнемо какав значај језик има за свког појединца, за културу и за цело друштво чији је идентитет садржан и у језику. Сваки појединаац и свака друштвена заједнца треба да се брину о највећем језику на којем се комуницира, али и о сваком језику који се говори на тој територији. На нашој територији говори се тридесетак језика, а на нашем Факултету се детаљнио изучава њих пет – рекао је проф. Алановић.
Када је реч о организацији наставе језика у оквиру реформе нашег образовног система, проф. Алановић рекао је да је наставу потребно прилагодити савременом добу. Не смеју се стално кроз школовање обрађивати одређени садржаји који су били предвиђени да се ураде претходним нивоом образовања. Такође, морају искористити и предности савремене технологије у студијима кезика и књижевности, како би се настава учинила занимљивијом и примеренијом потребама данашњих студената.
По његовим речима, важну улогу би требало да имају медији, писани и електронски, који су у данашње време занемарили културу говора и језик, увођењем лектора који водили рачуна о томе шта се штампа и емитује.
- Модeрнизација факултетских и осталих уџбеника, као и њихова већа приступачност посредством нових технологија дали би резултате – истакао је проф. др Миливој Алановић.
Сто језика у дигиталном свету
Међународни дан матерњег језика обележава се с основним циљем да се подигне свест о значају матерњег језика и мултилингвизма. Овај дан је УНЕСКО успостављен 1999. године, а на предлог Бангладеша и обележава се редовно од 2000. године. У опасности од нестанка данас је 43 одсто од 6.000 језика, колико се процењује да се говоре у свету. Само неколико стотина језика имају природно место у образовним системима и јавним пословима, а мање од 100 их се користи у дигиталном свету.
Канаме Окано, посебан гост јучерашњег обележевања дана матерњег језика на Филозофском факултету, у Јапану је прво студирао руски језик и имао је прилику да учи и неке друге словенске језике, међу њима и српски.
- Почео сам да га учим и схватио сам да би било занимљиво да га и студирам. Пошто ту могућност у Јапану нисам имао, прво сам у Новом Саду био на Летњој шкиоли српског језика и касније сам одлучио да се овде упишем на докторске студије – реко је Окано на одличном српском. -Нама Јапанцима је јако тешко да научимо српски језик, јер је граматика српског јако компликована, док је јапанска граматика прилично једноставна, али је зато писање тешко.
Окано тренутно у Јапану предаје руски и српски на неколико факултета.
В. Црњански
Фото:архива Дневника
