ИНКЛУЗИЈА КАО ВИШЕГОДИШЊА ПРАКСА Образовни програм галерије ликовне уметности – поклон-збирке рајка мамузића

Галерија ликовне уметности – Поклон-збирка Рајка Мамузића, која ове године прославља 50 година постојања, настоји да у своје активности доследно укључује децу и младе. Успешну сарадњу остварила је како са ПУ „Радосно детињство”, тако и са Друштвом за подршку особама са аутизмом града Новог Сада и Дечјим селом „Др Милорад Павловић” у Сремској Каменици, од којих је прошле седмице примила захвалницу.
е
Фото: Поклон-збирка Рајка Мамузића

Ове године навршава се деценија откако је приређена прва изложба полазника арт терапије управо у овој галерији, каже Зорана Бијеловић из Друштва за подршку особама са аутизмом града Новог Сада, основаног 1999, а званично регистрованог 2001, а како је април месец посвећен аутизму, радове младих, од којих су неки настали према узору на поједина дела из Поклон-збирке Рајка Мамузића, изложили су у Дечјем културном центру.

Према речима вајарке Ирме Микеш, у току је осми циклус таквих радионица, будући да је уследио једногодишњи прекид за време пандемије коронавируса, који се и те како дао уочити након што су се вратили у галеријски простор.

Фото: Поклон-збирка Рајка Мамузића

– На тај начин добили смо и визуелни и опипљиви увид у значај који радионице имају за децу и младе с аутизмом – додала је саговорница. – Наравно, о инклузији се код нас причало и много пре пандемије инклузије, која са свих страна напада установе културе, постављајући све више захтева. Дошли смо до закључка да смо ми из неуротипичне популације ти који треба да уђу у инклузију, јер деци она није проблем. Аутизам се сматра тешко уводљивим у стерилне просторе као што су изложбени салони, међутим, никад се за ових десет година није десило да је неко дирао слику или скулптуру, да је нешто пало, попрскало се или пореметило. Радионице трају скоро целе године и сви смо срасли с тим, а надам се да ћемо у будућности имати дане кад би их водиле управо особе с аутизмом. То би заиста био искорак у нешто ново и другачије.

Радионице за предшколце, покренуте на иницијативу кустоскиње Јованке Столић, реализују се с идејом да се музеји представе као институције важне за очување културног наслеђа. На занимљив и интерактиван начин најмлађи се упознају са историјом галерије и ликом оснивача и дародавца Рајка Мамузића, а то је и повод за причу о уметности, колекционарству, али и правилима понашања у музеју. Стална поставка дозвољава разнолик тематски приступ, а довољно је поћи од једног дела. Ове године то су биле скулптура „Свети Сава” Ангелине Гаталице као пут за упознавање са делатношћу великог просветитеља, акварел „Офелија” Ксеније Дивјак као инспирација за разговор о вилама, те скулптура „Суђаје” Јована Солдатовића у паралели са бајком „Трнова ружица”. У лепом сећању, како малишана тако и васпитача, остао је и пројекат „Боје мојих осећања”, заокружен изложбом дечјих радова равноправно поред галеријских дела, а потом дружење са уметницима.

С. Милачић

EUR/RSD 117.0386
Најновије вести