Одлуку су донели патријарх српски Порфирије, председник Србије Александар Вучић и српски члан Предсеништва БиХ Милорад Додик.
Меморијалнии центар би требало да подсећање на све злочине над српским народом, да не буде, како је данас истакао председник Вучић, затрто њихово страдање.
Договор о градњи овог комплекса долази после дугогодишњег покушаја Хрватске да умање и релативизују страхоте тог, како су га звали, "логора смрти", али и последњег покушаја, како је касније утврђено, непостојећег новинара Давида Голдмана да у тексту објављеном у изралском Џерузалем посту, минимизира број жртава.
Он је у том тексту рекао да "у Јасеновцу није страдало више од 2.500 и 4.500 људи, као и да Србија нема доказе да их је било више, те да се Београду не сме дозволити ревизија историје".
На тврдње у том тексту, иза чијег аутора стоји највероватније хрватска дијаспора у Аустралији, реаговало је Министарство спољних послова Србије и историчари из Србије, али и Хрватске.
Џерузалим пост је је, уз извињење, убрзо повукао текст.
Ипак, тачку на ту причу из поменутих новина ставио је Ефраим Зуроф, историчар и директор Центра Симон Визентал, тако што је истом листу објавио чланак који се бави расветљавањем недовољно познатих детаља везаних за Јасеновац.
Ако се узме у обзир опште незнање о ужасима Јасеновца, мислим да би било од помоћи да се у кратким цртама опише један од његових команданата, како би се стекао увид у врсту људи који су саградили овај логор и водили га, написао је Зуроф и додаје да се не може ни замислити колико је био изненађен колумном из Џерузалем поста у којој се тврди, у суштини, да је само неколико хиљада људи убијено у злогласном хрватском концентрационом логору Јасеновац.
Светски признати историчар професор, др Гидеон Грајф инспирисан ужасима логора Јасеновац, који је у свом комплексу једини имао и логор за децу, објавио је изуетно значајну монографију „Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности“.
У овој студији Грајф је први пут упоредно анализиран злочин у Аушвицу и Јасеновц, нагласавајући да су они слицни, али да се у исто време разликују по бруталности и да су усташе покушавале да имитирају злоцине Немаца, али и да их надмаше.
Како је навео књига је резултат веома интензивног цетворогодишњег истраживања злоцина хрватских усташа против Срба, Јевреја, Синта и Рома током Другог светског рата, нароцито у јасеновацком логору истребљења.
Године 2016. постао сам директор Међународне експертске групе ГХ7 која се фокусира на злочине почињене у НДХ. Са колегама, историчарима из Израела, САД, Немачке, Норвешке, Италије, Србије и Хрватске истраживао сам архиве Израела, Немачке, Италије, Хрватске (Јасеновац), Републике Српске (Доња Градина) и Србије са нагласком на разговоре са преживелима из Јасеновца. Покушавали смо да откријемо историјски образац по којем је функционисао овај систем најбруталнијег од осам концентрационих логора који су деловали током Другог светског рата, а који је био из многих разлога у бившој Југославији под велом ћутања. Сада је то поцело да се мења. Покренули смо процес скидања прашине с праве историје. Прашина нипошто није добра у историјским стварима, рекао је Грајф поводом објављивање те књиге у интервјуу y Печату.
Позвао се на снимке из ваздуха који припадају архиву у Единбургу у Шкотској, а који откривају, како каже, огромно подручје од 10 квадратних километара Јасеновца где се виде масовне гробнице од којих свака може садржати на хиљаде тела убијених људи.
То је веома јак доказ онога што многобројни историчари и ја дуго тврдимо, а то је број жртава који најмање износи 700.000. И то свакако није коначан број јер се ту не убрајају лешеви жртава које је однела Сава, жртве које су претворене у пепео, оне од којих је направљен сапун, рекао је др Грајф, чија је студија штампана је у Израелу на хебрејском, српском и енглеском језику у иyдању Института за Холокауст „Шем олам" (Израел), Фондација за пројекте едукације о Холокаусту (Мајами, САД) и Академски колеџ Оно (Израел).
На најновије покушаје умањивања броја жртава реаговали су и бројни наши историчари, али и хрватски историчар Иво Голдштајн који је открио да иза текста у Џерузалем посту крије измишљена личност, а да постоје снажне, како је рекао индиције, да се ради о кругу који је повезан са историчарком Бланком Матковић.
Говорећи о историји хрватског историјског ревизионизма, Голдштајн је на питање када је почело то прекрајање, у овом случају јасеновачке историје и броја жртава, рекао да у основи "стоји теза да НДХ није била злочиначка и издајничка творевина, него држава хрватског народа коју је ваљало бранити од непријатеља".
Зато је, како је рекао, требало негирати и страхоте Јасеновца.
У ревизионистичком и проусташком наративу, Јасеновац као логор готово да није постојао или је био само логор за преваспитавање, није био мучилиште, али ни опоравилиште. То је за њих био један строги логор у који су долазили политички противници НДХ, навео је Голдштајнтајн и додао да да су тела жртава јасеновачког логора масовно уништавана и да о томе постоји низ сведочења преживелих логораша, као и усташа.
У Градини, на десној обали Саве, где се током рата највише убијало и покопавали лешеви, направљене су у априлу 1945. својеврсне решетке на које су стављани лешеви и поливани нафтом. На томе је радило 500 људи. Данима су јасеновачки затошеници с леве обале гледали велике ломаше на другој обали. Углавном, непознат број лешева је уништен и претворен у прах и пепео, што је делом бацано у Саву. Британска је авијација 16. априла надлетала Јасеновац и снимала те позиције, јасно се виде откопане масовне гробнице, путељци који воде према Сави, навео је Голдштајн.
