Чак 288 „опљачканих” грађана - корисника појединих глобалних платних апликација добило је ових дана обештећење у износу од 17.205.831 динара од Народне банке Србије.
Корисницима платних картица које су злоупотребљене махом у периоду од јануара до јуна ове године просечно је враћен износ од 59.742 динара.
Све ово епилог је посебног облика преваре на који је крајем јуна ове године упоуоравала Народна банка Србије, а који укључује добијање СМС поруке са непознатог броја телефона, у којој се позивају да преко тог линка приступе интернет странци трговца и да изврше плаћање или ажурирају податке. Корисници су онда, мисливши да су заиста на званичном сајту провереног трговца, уносили податке са картице, укључујући и једнократну лозинку за плаћање. За то време, преваранти би извршили по неколико трансакција пре него што су корисници блокирали картицу.
НБС је била злоупотребљена и новембра прошле године када се појавила интернет превара на лажној Фејсбук страници НБС, која је била креирана по узору на званичну страницу Народне банке Србије. На фишинг страници се грађанима нудила лажна могућност да дуплирају износ на Дина картици, уколико доставе тражене податке, укључујући број картице, датум важења картице и ЦВВ- троцифрен број на полеђини картице.
Регистар „НЕ ЗОВИ” штитиће грађане
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача каже да су код нас интернет преваре постале уобичајене, али као добру ствар издваја измене Закона о заштити потрошача.
- Нови Закон уводи тзв. Регистар “НЕ ЗОВИ” чији је циљ да спречи насртљиве трговце да позивају потрошаче и нуде им своју робу или услуге. Овај регистар водиће се при РАТЕЛ-у и садржаће бројеве телефона потрошача који не желе да их трговци зову и нуде робу или услуге. Грађани ће моћи да се изјасне да ли желе да буду позивани и да им се шаљу СМС поруке.Трговци, дакле, неће смети да позивају нити упућују поруке телефоном оним потрошачима чији се бројеви налазе у овом регистру – појашњава наша саговорница.
Она наводи да уколико се деси да кориснику платне картице неко потроши новац са рачуна, прво корак је да се обрати својој банци где има отворен рачун и то путем приговора.
Уколико приговор буде негативно решен, онда се корисник обраћа Народној банци Србије. У недавном случају преваре, НБС је извршила надзор и заузела став да корисници нисус а дужном пажњом приступили захтеву те платфоме којаје захтева податке о платној акртици, али да, са друге стране, они ни немају довољно знање и вештине за то. Зато је Банка та која мора да предузме одговарајуће мере заштите и упозори своје кориснике – наводи Перинчићева.
Нигеријска превара
Врста интернет преваре у којој се ради о крађи интернет података другачије се нажива фишинг. Преваранти фалсификују веб страницу неке компаније или њен профил на друштвеним мрежама и преко њих покушавају да дођу до неких личних и финансијских података корисника. Најчешће су то рачуни, бројеви кредитних картица, лични подаци и све оно што би нанело штету појединцу или организацији. Протеклих година „популарна” је била тзв. „нигеријска” превара. Шема ове преваре подразумева да вам стиже мејл из иностранства, који је иначе послат на још хиљаде адреса не би ли се пронашла жртва. Обично „пише” нека особа која се јавља у својству адвоката далеких рођака из иностранства, или особа које деле исто презиме као и ви, желе да поделе огромне своте ако им претходно пошаљете своје личне податке.
Туђе станове нуде као своје
Код нас су се од недавно појавили и лажни станодавци који користећи фотографије туђих станова као своје, од аковерних грађана унапред траже новац за кирију и депозит.
Доласком Руса и Украјинаца, потражња за становима је велика, па су, пратећи закон понуде и потражне и кирије значајно порасле. То користе лажни станодавци који често у намери да „навуку” грађане, нуде станове на атрактивним локацијама по нижим ценама. Прошле године једна девојка је упозоравала на преваранта који је узимао фотографије станова са румунског сајта и оглашавао двособан стан на Палилули за 270 евра, док је за непостојећу гарсоњеру на Врачару тражио 240 евра.
Епидемија интернет превара
Куповина робе на интернет платформама излаже грађане непрестаном ризику од превара, које су постале свакодневица. Зато је посебан опреза неопходн приликом онлајн плаћања.
Још једна у низу интернет превара почетком године била је и злоупотреба логотипа и имена предузећа Поште Србије. Путем лажних СМС и whatsapp порука грађанима се тада сугерисало да треба да обаве одређену уплату у циљу подизања извесне пошиљке. Ове поруке заправо су садржале линк ка страници која није у власништу ЈП Поште, а на њој се од корисника, након што кликне, тражи да уплати новац путем платних картица. Овим поводом реаговала је Пошта која у свом саопштењу навела да је детектовала овај покушају злоуптребе и скренула пажњу грађанима да никада на такав начин није комуницирала са својим корисницима.
Ј. Јовановић
КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ
- Увек проверите репутацију продавца или компаније.
- Будите скептични према понудама које звуче превише добро да би биле истините.
- Никада не делите личне податке или финансијске информације путем телефона или е-поште с непознатим особама.
- Користите сигурне начине плаћања и не шаљите новац унапред.
- Редовно се обавештавајте о најновијим преварама и тактикама које користе лажни трговци.
