Разлози за то су вишеструки, каже директор Вукашин Лазовић, а тичу се понајвише недовољне промовисаности новог смера за посебно надарене, самог програма и датума полагања.
– Ове године није било велике гужве јер је програм, нажалост, лоше конципиран – објашњава Лазовић. – Толико часова физике и математике је помало антиреклама, будући да деца уметничке природе очито беже од тога и не могу да сагледају како из године у годину, ка матури, опада број предмета из природних наука, а из струке, рецимо историје, позоришта, филма, монтаже, технике говора, сценарија, расте. Са Заводом за унапређивање образовања и васпитања тешко могу да изађем на крај, јер они тврде да је то пилот-одељење и да је припрема за све факултете, а ја не бих рекао да је такав договор.
Како има места за 20 ученика, оних двоје испод црте сачекаће не би ли неко одустао после полагања мале матуре, додаје саговорник. Специјализовани испит састоји се од теста општег знања и културе, на којем се може освојити максимално 20 бодова, и писања есеја на задату тему, који носи највише 40 бодова.
– У Министарству просвете усвојили су благу примедбу од прошле године, те дали један сегмент испита у коме ви, на неки начин, можете да препознате нечији дар, склоност ка уметности. Требало је анализирати кратку, непознату Андрићеву причу о човеку који слуша Шопена и описати његов доживљај музике. Али ако ви дате да се оцењују интерпункција и стил есеја, то није толико мериторно колико би требало бити. Ваљало би увести још један део испита који се односи на говор, држање, показивање сценске вештине – напомиње Лазовић.
Отежавајућа околност је било и то што су се поклопили датуми за проверу ученичких способности и знања у Лазиној и Карловачкој гимназији, те Школи за дизајн „Богдан Шупут”.
У Карловачкој гимназији, која ове године слави важан јубилеј – 230 година постојања, што је обележено и изложбом у Музеју Војводине, пријемни испит за филолошка одељења положило је 175 ђака, док их примају 144, каже њен директор Бранко Стојков.
– Чини ми се да је био добар одзив и за одељења историје и географије, која су уведена прошле године. Ученици су се лепо спремили, неки су полагали и оба предмета, па одабрали један према освојеним бодовима. Колико ће нових ученика похађати нашу школу, знаћемо на упису, који ће се одржати 12. и 13. јула – додаје Стојков.
– У Министарству просвете морају знати да у Новом Саду постоји још неколико уметничких школа и да не могу пријемни бити истог дана. То је проблем и у Београду, Крушевцу, Нишу и Крагујевцу, са чиме се слаже и Чарна Радоичић, саветница за уметничко образовање при Министарству просвете, али није се лако изборити. Док дођете до праве реформе, протекне много времена. Уосталом, нисмо незадовољни – нагласио је.
Осим у Карловачкој гимназији, која је лане имала 15 од могућих 20 ученика у оваквом специјализованом одељењу, а кад је минимални број бодова био 184,85, исти смер отворен је у Петој београдској гимназији, Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас” на Новом Београду, сомборској Гимназији „Вељко Петровић”, Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац” и Гимназији у Краљеву. За такве средњошколце, у току четири године, предвиђено је укупно по 539 часова из оба наведена предмета, што је много више него на осталим гимназијским смеровима. Поред тога, према плану је 107 часова из Основа геополитике и 74 часа из предмета Језик, медији и култура, који се иначе јављају само у оквиру изборних програма. Садржаји који се изучавају, стручни наставници и добро опремљене школе требало би да припреме будуће матуранте првенствено за факултете друштвено-хуманистичких наука, као и за оне на којима се изучава човеков утицај на природу и обрнуто, при чему им се не ускраћује проходност и на студијским програмима из сродних или сасвим других области.
С. Милачић
