Мерила се висина и тежина, проверавало се држање тела, стање кичме… Сада, међутим, по слову закона, деца која имају мање од 15 година могу да дођу код лекара само у пратњи родитеља. Систематски прегледи су тако отишли у прошлост...
Начелница Службе за заштиту здравља деце Дома здравља “Нови Сад” др Весна Вулековић каже како им деца долазе само у првом и осмом разреду осмољетке, када добијају вакцине. Цео период између, дакле управо онај док траје интензиван раст и развој школараца, то пролази мимо лекара, јер више нема систематских прегледа.
- Родитељи немају времена да доводе здраву децу на прегледе. Деца у том узрасту јесу обично здрава, али могу да буду и гојазни, или да имају варикозитет, односно проширене вене на тестисима. Родитељи доводе децу појединачно, сами заказују прегледе, и ако су им клинци наизглед здрави, једноставно неће долазити – испричала нам је др Вулековић.
Управо зато су педијатри новосадског Дома здравља покренули пројекат превенције гојазности и хипертензије, у оквиру којег иду у десет школа на подручју новосадске општине. Др Вулековић каже како на овај начин лекари поново улазе у школе и долазе међу школску децу, где ће их и прегледати, мерити им висину и тежину, скретати пажњу на важне здравствене навике и покушати да спрече неке евентуалне касније последице.
- Деца се мало крећу и добро је да се баве спортом. Међутим, они који иду у теретане могу да, на пример, развију варикозитет. Некада се, због гојазности, код деце јавља и висок крвни притисак. Можда га неће имати са 15 година, али ће се са хипертензијом суочити већ са 19 или 20. Зато идемо у школе, како бисмо то спречили – појашњава др Вулековић.
Др Весна Вулековић истиче како адолесценти и деца у пубертету неретко уз вежбање у теретанама посежу и за протеинским суплементима. Она сматра да је то ризично, те да, ако се већ користе, то треба да буде уз стручан надзор.
„Деца треба да знају шта и колико чега могу да узму, а не да користе оно што су им другови препоручили. Јер све то ремети метаболизам и не сме да буде насумично”, каже др Вулековић.
По њеним речима, међу дечјом популацијом се неретко јавља и дијабетес, па и инсулинска резистенција. Важно је стога да се младима на време скрене пажња ако имају генетску предиспозицију за развој неких болести, уз напомену како окидач у тим случајевима могу да буду и неке инфекција. Начелница Службе за заштиту здравља деце Дома здравља “Нови Сад” оцењује да је међу новосадском децу највише лошег држања, односно да велики број ученика има криву кичму.
- Деца не проводе време напољу, а и они који се баве неким спортом, тренинге по правилу имају у вечерњим сатима, што није добро. Организам тада треба да се успављује, а не да се разбуђује. Зато и спортске активности морају да буде под надзором лекара. Деца брзо расту, све су виша и криви им се кичма. И школске торбе суи м тешке, те и то утиче на кичму. А кичма држи цело тело. Последица је да већ и школарци имају болове у леђима, укочен врат, имају главобоље, вртоглавице, а касније у животу осећају болове у куковима, коленима... Јављају се и сколиозе и кифозе кичме код деце, те она морају да иду код физијатра, носе мидере и ортозе, а некада морају да иду и на операције – упозорила је др Вулековић.
Начелница Службе за заштиту здравља деце Дома здравља “Нови Сад” на крају указује на неизмерну значај тога да се узроци разних тегоба открију на време. Јер, како истиче, може да се деси да деца, на пример, имају урођене срчане мане, које нису раније откривене и не зна се да оне постоје. И када се појави неки оптерећујући фактор, односно окидач, оне могу да се испоље. Нажалост, у појединим случајевима исход може бити и трагичан.
Љубица Петровић
