Пласман традиционално произведене хране уз помоћ науке

НОВИ САД: На Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду (ФИМЕК) јуче је представљен прекогранични пројекат INTERREG-IPA CBC Мађарска-Србија и жиг гаранције квалитета традиционалних прехрамбених производа TASQ, а у организацији ФИМЕК-а, као једног од четири партнера који су радили на пројекту. Двогодишњи пројекат, који се ускоро завршава и чија је вредност око 350.000 евра, реализовали су и, као руководилац пројекта Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду (ФИНС), Задружни савез Војводине, ФИМЕК и са мађарске стране, једна организација која се бави пољопривредном производњом.
i
Фото: Ilustracija

Главни циљ овог пројекта је ширење заступљености производа траиционалне хране на тржишту, заснованом на иновативној производњи и техникама маркетинга.

Урађено истраживање показало је да већина потрошача традиционалне хране није у могућности да дође до таквих производа у урбаним срединама. Према најновијим испитивањима тржишта, само седам одсто потрошача наручило јетрадиционалне производе директно од произвођача, у поређењу са 25 одсто потрошача који су такве производе купили у малопродајним радњама. Исто истраживање указује а то да ће 72 одсто потрошача на урбаном тржишту чешће изабрати производе са ознаком квалитета, уместо производа који ту ознаку нема. Такође, утврђено је и да је 57 одсто њих спремно да плати више за производе с ознаком квалитета.

Наш факултет позван је да у пројекту учествује као научноистраживачка институција, што је за нас велико признање с обзиром на то да смо у Новом Саду, где имамо петенаестак државних факултета и дестак приватних. Одабрани смо као респектабилна институција која је радом показала да може да одговори на високо постављене циљеве и задатке, рекао је декан ФИМЕК-а проф. др Драган Солеша.

Како је додао, њихов задатак у оквиру пројекта TASQ, који им је додељен од координатора пројекта, био је да раде на маркентишком делу, изради стратегије маркетинга, пласирања производа, видљивости производа, повезивању произвођача и купаца, крајњих корисника.

Израдили смо научну студију и практично упутство и за произвођаче и за крање кориснике. Друга ствар која је урађена на нашем факултету је савремени е-портал који је ће моћи да користе и произвођачи и крањи корисниц0,и као и научноистраживачке институције, обајаснио је проф. Солеша.

Пре израде портала било је потребно урадити велики припремни посао, практично обезбедити његов садржај и проверити квалитете тога што традиционални произвођачи хране нуде.

Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду, као водећи партнер у пројекету имао је главну улогу у смислу развоја система обезебеђења квалитета TASQ, регистрације жига квалитета TASQ и провере квалитета и производних процеса на терену код произвођача традиционалних прехрамбених производа, казао је др Предраг Иконић, виши научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије.

По његовим речима, током двогодишње имплементације пројекта, прво је урађено мапирање традиционалних произвођача.


И потврда и доказ квалитета

Овај сертификат потврду је и доказ квалитета производа нашег породичног газдинства. А до тога смо стигли упорним радом. Кроз године пчеларења дошли смо до неког нивоа производње који нам је омогућио да остваримо висок кавлитет, рекао је пчелар Дорђе Мркић, носилац жига квалитета TASQ.

Сарадња с Нуачним инститом за прехрембене технологије и сарадња кроз овај пројекат, додао је, омогућила им је да тај квалитет и покажу.

Надам се да ћемо овим достићи и тржишта изван Србије, с обзиром на то да смо наше производе представили на сајмовима и у Мађарској, и то није прошло незапажено, казао је Мркић.


Производи су разврстани у девет група: на оне од меса, млека, затим мед, биљна улља, кондиторске производе, брашно и тестенине, сокове и напитке, производе од воћа и поврћа, и зачине и чајеве. Неки од свима познатих производа који су ту нашли место су Петровачка кобасица или Петровачки - словачки кулен, затим Лемешки кулен, домаћи кулен из Срема. Ту су и футошки кисели купус, ајвар, зимница, који су квалитетом заслужили жиг квалитет TASQ. У Србији и Мађарској су тако прописана правила по којима се додељује одговарајућа боја жига, најквалитетнији производи добијају Златни жиг квалитета, следе Сребрни жиг и Зелени, у завсисности од произвада који се оцењује низом параметара, појаснио је Иконић.

Наша платформа треба да буде посредник, а Научни институт за прехрамбене технологије и Евро тендер асоцијација из Сегедина треба да буду гарант квалитета сертификованих производа. Производима који су на нашој платформи ми гарантујемо квалитет и безбедност, истакао је др Иконић.

В. Црњански

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести