Појачан надзор подразумева да се надлежном заводу за јавно здравље пријави свака сумња на мале богине, затим лабораторијско испитивање, болничко збрињавање, примену свих мера превенције, вакцинацију деце.
У Заводу за јавно здравље у Косовској Митровици кажу да је у српским енклавама пет особа заражено малим богињама.
Такође, Инситуту за јавно здравље "Батут" из Завода за јавно здравље Врање пријављено да постоји сумња да је једна особа са територије Бујановца заражена вирусом морбила.
Како кажу сви су били на болничком лечењу, са блажом клиничком сликом, а двоје је већ пуштено кући на кућно лечење.
У "Батуту" наглашавају да немају податке колико је људи заражено на Косову, јер размене података нема од 1999. године.
Епидемија на Косову и Метохији је поново букнула после 16 година.
Најефикаснија заштита у борби против малих богиња је вакцинација ММР вакцином, а обухват деце вакцинацијом је у паду и прошле године вакцину примило 81 одсто малишана.
Посебно низак обухват је у Београду, Нишу, Новом Саду, а да би се створио јак колективни имунитет, који спречава ширење заразе, неопходно је да 95 одсто малишана буде вакцинисано.
Епидемиолог Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље Београд каже да епидемија може да се прошири, јер је мали обухват деце вакцинацијом.
Она каже да је, према извештају за првих шест месеци, обухват ММР вакцином у Београду код деце у другој години 26,4 одсто.
"То значи да ће, ако се задржи такав тренд, на крају године обухват бити нешто мало већи од 52-53 одсто, што значи да је свако друго дете невакцинисано", упозорила је она.
Наводи да је мали колективни имунитет, те да, када на такав осетљив терен дође оболела особа, лако може да дође до епидемије са великим бројем оболелих.
Епидемиолог Зоран Радовановић указује да се вакцина против малих богиња сматра најкориснијом интервенцијом коју савремена медицина може да пружи човечанству.
Ипак, напомиње да је у целој Србији последњих година обухват вакцинацијом недозвољено низак, тако да потенцијал за појаву епидемије постоји.
Подсећа да смо у овом веку имали година без малих богиња, као 2007, али да су нас погађале и епидемије са по неколико стотина оболелих, последња од њих у сезони 2014/15.
"То је као пожар - изгори осетљив материјал, они који су склони оболевању, који нису вакцинисани, и онда се то примири док се не роде нова деца која пропусте вакцинацију и онда уследи следећи талас", појаснио је он.
Он каже да је дете које је умрло на Косову било је старо 16 месеци, а да су се родитељи држали српских законских прописа по којима је вакцинација је обавезна између 12 и 15 месеца, оно би било живо.
Први симптоми који указују да је реч о малим богињама су: осип по телу, температура изнад 38,5 степени, кашаљ, кијање, коњуктивитрис.
Институту Батут у новембру прошле године пријављена је епидемија малих богиња у Крушевцу и у јуну у Сремској Митровици.
Мале богиње код деце млађе од пет година могу да изазову компликације као што је пролив, запалење плућа или запалење мозга који захтевају и болничко лечење.
ММР вакцина прима се између 12 и 15 месеца, док се ревакцинација даје са навршених седам година.
Епидемија малих богиња и даље букти у Румунији, где је до сада умрло 34 малишана, затим у Бугарској, Аустрији, Македонији.
