Реч је о конкурсима: за финансирање научноистраживачких пројеката националних мањина – националних заједница у Аутономној покрајини Војводини, за пројекте који се баве истраживачко-уметничким стваралаштвом у области уметности и краткорочне пројекте од посебног интереса за одрживи развој у Аутономној покрајини Војводини.
Обраћајући се присутнима секретар Милошевић се захвалио члановима стручних савета који су оцењивали пристигле пријаве, а при том нису имали право да и сами учествују на расписаним конкурсима и нагласио да је поносан на чињеницу да је пре две године инсистирао и на расписивању уметничко-истраживачких пројеката.
„Данас ови пројекти представљају посебност на којој нам завиди и Академија уметности у Београду, јер су проистекли из интеракције и продукт су јавне политике у којој смо слушали једни друге“, рекао је секретар Милошевић.
Када је реч о научноистраживачким пројектима националних мањина, секретар Милошевић каже да остаје привржен идеји да је веза науке и наставе свуда у свету, па и овде, основа аутономије и да је она универзална релација која нас опредељује да наше студијске програме интернационализујемо.
„Оно што је наша специфичност, јесу управо толеранција и суживот националних мањина на територији АП Војводине. Све оно што афирмише њихов живот – културни обрасци, језички проблеми, демографски проблеми, као и правни и политички аспекти њиховог живота нас обавезују да сви размишљајући о њима, афирмишемо једну прихватљиву меру уважавања и респекта према научном раду“, нагласио је Милошевић и додао да ми, такође, имамо још једну обавезу, а то је да будемо место окупљања идеја и из српског етничког корпуса, а на то нас подстиче споразум између АП Војводине и Републике Српске.
„Дакле и национална, и интернационална, али и мултинационална посебност је нешто што ће и убудуће красити наше разумевање реалног живота, који нас обавезује и у истраживачкој делатности“, закључио је Милошевић.
Говорећи о краткорочним пројектима секретар Милошевић је истакао да сама чињеница да је на конкурс пристигло 189 пријава, а финансирано 36 пројеката, показује да је транспарентност изродила конкурентност.
У име Универзитета у Новом Саду присутнима се обратила и проректорка за наставу проф. др Сања Подунавац Кузмановић истакавши изузетно добру сарадњу са Секретаријатом, који је препознао потребу за унапређењем и развојем истраживања и свих институција на територији АП Војводине које се баве научноистраживачком проблематиком.
У свим својим активностима, Секретаријат се ослања и на стручна мишљења експерата из 8 стручних савета, који су формирани према научно-стручним областима. Према мишљењу проф. др Недељка Тице, декана Пољопривредног факултета и председника Стручног савета за правне и економске науке, изузетно је важно да постоје краткорочни пројекти, који су веома значајни за одрживи развој АП Војводине, као и да ту привилегију немају истраживачи на другим универзитетима у земљи.
Према речима једног од руководилаца пројеката који су прошли позитивну евалуацију од стране стручног савета др Јелене Владић, доценткиње на Технолошком факултету која је као носилац награде Danubius Young Scientist Award, проглашена за најбољу младу научницу у Србији за 2018, подршка истраживањима коју пружа Секретаријат изузетно је значајна младим истраживачима, и то не само у финансијском смислу, већ представља вид моралне подршке и подстрек да се рад истраживача настави истим ентузијазмом.
Ове године финансирано је 13 пројеката укупно седам националних мањина – националних заједница, са пет милиона динара. Средства намењена истраживачко-уметничком стваралаштвом у области уметности ове године износе шест милиона динара и намењена су за финансирање 12 пројеката, док је за краткорочне пројекте од посебног интереса за одрживи развој у Аутономној покрајини Војводини издвојен 31 милион динара за реализацију 36 пројеката.
