Пречанска лексика: Шта све вуче цуг

Ни краће речи ни дужег списка шта се све њоме крсти!
alkohol pice
Фото: pixabay.com

Позајмљена из немачког језика, где такође има много значења, али изгледа не толико колико у за њу туђем речнику. 

Први пут сам је чуо и за сва времена запамтио у влажном, хладном, пролећном јутру: сви око мене су га псовали. Није хтео да вуче. Шпорет се димио, гар нас гушио, оyак није радио јер је тако хтео – цуг. Добро, крив је и огрев. Влажан, лош, неко грање испод шупе, натопљено још од зимус, ваљда и смрзнуто до јуче. Онда је мати (а ко други!?) морала скидати сулундар, па истресати нахватане браде чађи. Кад је све враћено на место, цуг је прорадио. Ваљда је нађена и која сува шапурика, две-три цепке дашчице, лист сувих новина... Добре пећкаре прати реклама: тај зна да назида фуруну, ош’ каљеву, ош’ земљану – свака му има добар цуг.

Но, није ни сваки цуг добродошао. Онај у аутобусу, колима или соби с отвореним прозорима и вратима је здраво опасан. Срби јужно од Саве и Дунава се боје промаје, а ми, Пречани, цуга. Ништа опасније за хексеншус, кочење у крстима, а богме и зујање у ушима и главобољу.

Јако рано сам чуо за цуг у једној немачкој сложеници, али нисам препознао. Кад је био баш расположен Деда (наравно Паја, по мени) ми је причао да су све његове невоље и страданија тамо 1914. почеле зато што је опцово матер (сигурно швапску, мада то није рекао) неком цугсфиреру, који га је шопио јер му бркови нису били добро штуцовани. Овај (цугсфирер) га пријавио и мало прошло пре него што је премештен из сунчане Фијуме (тако је он звао онај град што ће „бити наш довијека”) у блатњаву Галицију. Тамо је, срећом, понео и чисту преобуку па на првом јуришу козака везао за бајонет дуге гаће и предао цео цуг (касније сам сазнао да је то вод војника) браћи Русима. Онда су дошли логори, зима од које су некима отпале уши, па и носеви (његов је остао само мало модар), служење у шталама на Дону, тимарење ждребаца бржих од воза, страх од „белих” и „црвених”, који су четири пута преотимали „његово„ имање, требљење белих ушију, тифус, па пешке кући од Пеште. И све због цугсфирера.

Цуг је и именица, али зна бити и глагол. Зато што онај ко има добар цуг може добро да цуга. Дакле, пије, шљема, цевчи, ждере, ждрока, конмзумира алкохол, пре свега. Има таквих испичутура, кажу, које се такмиче у јачини цуга. Тако, рецимо, заошијају, окрећу руком боцу пуну пива да се течност у њој заврти па је онда сурдукну низ грло тако да им се ни Адамова јабучица не помера. Пиво склизне као истопљено олово. Али не гребе.

Цуг је био и врло цењено превозно средство. Парни воз. Нарочито онај брзи, шнелцуг, мада је ушао и у неслане шале јер су нам као деци обећавали да ће нас водити на мајалос само ако ћемо ићи ципелцугом, тј. пешке.

За цуг знају и аласи. Кажу да је то струк удица везаних у „један цуг”. Најмање њих 15, а прави има и неколико стотина замчица за сироту рибу. Како их постављају и ваде – немам појма. Аласка тајна.

Каже се да има добар цуг онај ко добро пије, шљема, цевчи, ждере, ждрока, лоче... Алкохол, пре свега. Има таквих испичутура које се и такмиче тако што заошијају, окрећу руком боцу пуну пива да се течност у њој заврти па је онда сурдукну низ грло да им се ни Адамова јабучица не помера. Пиво склизне као истопљено олово. Али не гребе

Зову се цугом и метални окови који повезују делове запрежних кола, доле испод лотри, у трапу.

Цуг означава и број покушаја код испита (дипломског, возачког), али и у атлетици, у скоковима. Ко „из цуга” прелази све висине, има предност над онима што то чине из другог или трећег залета. Ако су једнаки, побеђује онај ко је то скочио „из цуга”. Кад су у последњем рату (у којем није учествовао) питали Лалу по повратку из Даља (где није скакао увис) да ли је тамо гужва, казао је: Та каква гужва! Ја сам из цуга дошао на ред да ме ране!

Цугер је и брзопотезни шах. То је бесомучно ударање по шаховском часовнику, не би ли се стекла предност да можеш у озбиљној позицији да размишљаш бар минут пре него што попијеш мат. Не знам колико сами играчи уживају у цугеру, али се кибицери увек дивно забављају. Тамо раних осамдесетих био сам назочан једној борби „цугераша” у спортској редакцији „Дневника” док су по табли и сату ударали Пера Тањуг и Батке Технички, све уз гласне коментаре. У једном тренутку неко од кибицера ће гласно: „Реми!” Врага реми, сад ћеш видети како се матира пацер, одговорио је један борац. Кад се кроз који минут показало да ће остати само голи краљеви, сви су погледали у прогнозера, кад оно Миша Таљ, светски шампион. Играо код нас симултанку на 100 табли, па дошао мало раније!

Цуг је и кантон у Швајцарској који је у средњем веку добио име по праву његових житеља да вуку мреже у тамошњем језеру.

Цуг се не провлачи само кроз риболовачки речник. То сам сазнао јесенас, кад сам читао у новинама жалбе ловаца да неке птице, нарочито грлице, тзв. афричке, више не користе стари „цуг” преко наших крајева већ лете Румуније. Некако сазнале да их у августу, кад крећу на пут чак до Етиопије, тамо не чекају сачмаре јер је лов на њих строго забрањен. Због диверзије непознатог шпијуна нама пропадају уносни послови с италијанским ловцима који још снабдевају елитне ресторане мртвим грлицама чије је месо тамо на великој цени још од старих Римљана. Кажу да их тамо лове и мрежама, као и у Шпанији. Али само оне које још користе стари „цуг”.

Цугехер је пак део „материјала” за шивење доброг „сакова” – цвишна, постава, дугмад… Шта ћеш више од једног цуга!

Павле Малешев

 

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести