По мишљењу директорке Центра за унапређење животне средине и чланице Коалиције 27, Иване Јовчић, реч је о важном документу, пре свега због чињенице да је ово први закон који уређује ту област. Међутим, након неколико година израде, и готово три године проведене „у фиоци“, стиже са закашњењем и својом амбицијом каска за новим верзијама оваквих закона који се усвајају у свету и ЕУ.
- Овај Закон је последица ратификације Париског споразума и преноси делове законодавства ЕУ, које се у претходном периоду значајно променило, те је овај дугачак период израде и усвајања донекле смањио позитивне ефекте који је као правни акт требало да нам донесе. Као најважнији елементи Закона о климатским променама намећу се обавеза израде стратегије нискоугљеничног развоја и акционог плана за њено спровођење, те израда програма прилагођавања на измењене климатске услове – наводи Ивана Јовчић.
Она наглашава да иако је у Закону наведено да би подзаконске акте требало донети у року од годину дана након усвајања закона, то још увек није учињено. Од већег броја подзаконских аката неопходних за спровођење Закона, усвојена су само два.
Она сматра да климатске промене представљају један од највећих, ако не и појединачно највећи изазов који тренутно стоји пред целим човечанством.
- Спектар проблематике климатских промена је веома широк и утиче на то како ћемо живети у будућности – како ће функционисати наше друштво, какве промене ће доживети наша економија и како ће изгледати наша животна средина – каже Ивана Јовчић - Због тога сматрамо да је осветљавање проблема и дубински приступ овој теми од изузетног значаја за наше друштво, као и решења која се нуде годинама, чијом применом бисмо могли да, корак по корак, уклањамо препреке ка ублажавању последица и здравијој и отпорнијој животној средини, а последично и бољем здрављу грађана.
Према њеним речима, ублажавање климатских промена је повезано са активностима које треба да доведу до смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (пре свега угљен-диоксида и метана), како би се испунио циљ из Париског споразума да загревање Планете остане доста испод 2 степена Целзијуса у односу на преиндустријски период, као и да се уложе напори да то загревање остане испод 1,5 степени. Ове активности су највише повезане са смањењем емисија у различитим индустријским и енергетским секторима, попут производње електричне и топлотне енергије, пољопривреде, саобраћаја...
Подсећа да начин на који тренутно производимо енергију у Србији очигледно није одржив, поготово ако узмемо у обзир број дана у години са прекораченим максималним вредностима загађујућих материја у ваздуху, или последица употребе угља лошег квалитета који је бацио електроенергетски систем Србије „на колена“ и због чега већ плаћамо високу цену увоза електричне енергије.
- Ако говоримо о прилагођавању климатским променама можемо приметити, већ по самом називу, да су ту сврстане активности које нам помажу да на што бољи начин утврдимо који изазови су већ настали, и како ћемо да реагујемо на њих – напомиње Ивана Јовчић. - У овој области се налази велики број изазова: штете које настају због промене климатских образаца за наш регион (промене у времену сетве /жетве/приноса, појава болести пољопривредних култура и стоке, појава или продужено деловање штеточина на шумске екосистеме...), екстремних временских услова (топлотни таласи, суша, велике количине падавина у кратком периоду...), итд. Наравно, и у овој области постоје бројна решења која се нуде, од решења заснованих на природи, промена времена садње и врста култура које се саде, пољопривредних осигурања, боље урбано планирање и унапређење урбане инфраструктуре, боље управљање речним басенима, изградња система раних упозорења.
Догађаји из претходних неколико година на жалост добро илуструју потребу за прилагођавањем на климатске промене.
- Након суше из 2012. године, привреда Србије је изгубила преко милијарду евра због појаве афлатоксина у кукурузу којим су храњене краве, па су повишене вредности афлатоксина пронађене и у млеку, што је омогућило увозним млекарама да заузму тај део тржишта, док је након поплава из 2014. године, штета која је настала коштала грађане Србије готово две милијарде евра. Правило постоји и каже: „Сваки уложени динар у прилагођавање на климатске промене је еквивалентан са најмање шест динара који су уложени у решавање последица нечињења, односно, изостанка прилагођавања на климатске промене“ – закључује Ивана Јовчић.
Зорица Милосављевић
