На скупу у организацији „Академије женског лидерства“, двогодишњег пројекта који спроводи Београдски фонд за политичку изузетност уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указала је да је дискриминација присутна у сваком кутку земљине кугле па тако и код нас.
Дискриминација, како је истакла, не познаје ни границе, вере, обичаје, расу или био коју другу одредницу, већ истрајава кроз време и векове, налазећи најбоље канале да подре, урушава или успорава развој друштва.
Повереница је навела да је важно да се не затварају очи и не ћути о дискриминацији, већ говори о проблему, јер само тако постоје добре шансе да једног дана буде боље, другачије друштво. Према њеним речима, општа процена је да се на проценту жена које учествују у политичком животу може проценити напредак једне државе. Јанковићева је указала да се ситуација на глобалном новоу поправља и да је у протекле две деценије број жена у националним парламентима удвостручен, али да је на само 23 процената, што не одражава праву слику улоге жена у друштву.
Навела је да се само 10 жена у читавом свету налази на челу државе, девет жена је на челу владе једне државе, а слично је са министарским функцијама, где је мање од 20 процената жена и често су задужене за традиционалне области везане за жене. Изразила је задовољство што код нас имамо жене које су задужене у влади за важне области попут инфраструктуре, грађевинарства, саобраћаја, локалне самоуправе и правде.
Србија је, како је навела повереница, прва земља у региону која учествује у Индексу родне равноправности где је заузела 22 место од 29 земаља, али је по заступљености жена у политици међу 10 најбољих, а да је томе допринело увођење квота.
Бранка Драшковић из Координационог тела за родну равноправност истакла је да се свака озбиљна држава која има за циљ просперитет залаже за оснаживање жена. Навела је и бројке везане за Србију указујући да у укупном броју предузетника жене чине свега једну трећину, а међу запосленима удео је мањи за 13 одсто него мушкараца, иако у становништву чине 51,6 одсто. Драшковић је истакла да је удео жена на високим функцијама у привреди мањи, али и да, иако више жена завшава високе школе и факултете удео жена у САНУ представља свега 9 одсто.
Лаура Палмер-Павловић директорка канцеларије за демокатски и економски развој УСАИД рекла је да када жене учествују у политици и цивилном сектору владе бивају отвореније и демократскије према грађанима.
Потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић указала је да се Србија налази на изласку из фазе негирања дискриминације, и да жене служе да мењају агенду друштва.
Марија Лугарић из Социјалдемократске партије Хрватске рекла је да је демокатија исправна само ако удовољава два услова - да је репрезентативна и партиципативна, а то има везе са учешћем жена. Указала је да је у хрватском Сабору никада гора заступљеност жена, која износи сада свега 18 одсто и поред квоте која постоји.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да не постоји ниједо друштво у којем нема дискриминације према одређеним групама и да, иако се чини утопијским, треба да се боримо да будемо друштво без икаквих дискриминација.
Према њеним речима, без жена политика би била сиромашнија и мање утицајнија.
