Расте број избеглица у Србији, највише из Азије и Африке

БЕОГРАД: Од почетка године забележен је тренд раста броја избеглица у Србији, највише из Азије и Африке, како би побегли од ратног насиља и великих сукоба, а њихов статус би требало што пре решити, да би могли сами да се сналазе и привређују, каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.
migranti sid, Dnevnik/Radivoj Hadžić
Фото: Дневник/Радивој Хаџић

Поводом Светског дана избеглица, који се обележава 20. јуна, Ђуровић за Тан‌југ наводи да око 40 одсто избеглица у Србији долази из Авганистана, али да их има и из Сирије, Сомалије, Бангладеша, Пакистана и Индије.

На питање да ли постоји шанса да се на Балкану током лета попуне смештајни капацитети избеглицама, Ђуровић наводи да су прилив и одлив људи усклађени, те до тога неће доћи јер је број избеглица у Србији стабилан.

"Иако има више од 250 људи који дневно улазе са југа у нашу земљу, ви имате и сталне покушаје да се Србија напусти на северу. Према нашим подацима сталан број избеглица у нашој земљи је између 5.000 и 6.000 људи", казао је Ђуровић.

Ђуровић каже да од понашања суседних земаља чланица ЕУ зависи колико ће се избеглице задржати у Србији, и истиче да се дневно око 500 људи врати у нашу земљу са граница ЕУ.

"Уколико се настави са таквим гурањем људи и заустављањем на нашим границама, ствараће се чепови и тежа хуманитарна ситуација за мигранте и локалне средине у којима се они налазе", казао је Ђуровић.

Навео је да је летњи период повољан за миграције, јер је тада људима лакше да се крећу, као и да, упркос покушајима, искуства на терену показују да се миграција није успорила.

Додао је и да се прилив избеглица из Турске драматично повећава, иако многе државе дуж балканске руте подижу ограде како би спречиле њихов пролазак.

Поред њих, како каже, значајан је и прилив избеглица из Украјине, јер је од почетка сукоба 40.000 њих ушло у нашу земљу, а више од 8.000 пријавило боравак код нас.

"То нису мале бројке за нашу земљу, а значајно је да многи тих људи остају у приватном смештају, да се сналазе и да нису оптерећени прихватни капацитети Комесаријата за избеглице и миграције, што се очекивало у првој фази овог сукоба и украјинског избеглиштва", навео је Ђуровић.

Ђуровић истиче да статус избеглица у Србији треба решити што пре, а да приоритет треба да буде олакшање приступа тржишту рада, како би могли да се сами сналазе и привређују.

Када је реч о броју избеглица који су тражили азил у Србији, Ђуровић наводи да је од почетка године 1.600 људи изнело тај захтев, а да је само двоје добило азил.

То, указује, говори да не функционише азилни систем, што значи да највећи број људи код нас није у регуларном правном положају.

Уколико њихов статус не буде регулисан, Ђуровић каже да би требало размишљати о привременој заштити ограниченог карактера пре свега за људе из Авганистана и Сирије, али и за оне из Азије и Африке.

"Толерисање њиховог ирегуларног боравка у Србији је опасно, како за положај тих људи, тако и за грађане и локалну средину", навео је Ђуровић.

Брбољча Курчањин
19.06.2022 • 13:17
Ово што сте ставили на слици је заиста тужно и забрињавајуће:бака,кћерка и унука у наручју као избеглице.А у стварности је скроз супротно.У стварности су избеглице у апсолутној већином лади мушкарци,без породице јер је ово освајање и исламизација Европе.Живи били па видели.П.С.Знам да ми нећете објавити овај коментар.Али,ја рекох и душу спасох а ви гледајте како ће те своју.
EUR/RSD 117.3637
Најновије вести