Поводом Светског дана избеглица, који се обележава 20. јуна, Ђуровић за Танјуг наводи да око 40 одсто избеглица у Србији долази из Авганистана, али да их има и из Сирије, Сомалије, Бангладеша, Пакистана и Индије.
На питање да ли постоји шанса да се на Балкану током лета попуне смештајни капацитети избеглицама, Ђуровић наводи да су прилив и одлив људи усклађени, те до тога неће доћи јер је број избеглица у Србији стабилан.
"Иако има више од 250 људи који дневно улазе са југа у нашу земљу, ви имате и сталне покушаје да се Србија напусти на северу. Према нашим подацима сталан број избеглица у нашој земљи је између 5.000 и 6.000 људи", казао је Ђуровић.
Ђуровић каже да од понашања суседних земаља чланица ЕУ зависи колико ће се избеглице задржати у Србији, и истиче да се дневно око 500 људи врати у нашу земљу са граница ЕУ.
"Уколико се настави са таквим гурањем људи и заустављањем на нашим границама, ствараће се чепови и тежа хуманитарна ситуација за мигранте и локалне средине у којима се они налазе", казао је Ђуровић.
Навео је да је летњи период повољан за миграције, јер је тада људима лакше да се крећу, као и да, упркос покушајима, искуства на терену показују да се миграција није успорила.
Додао је и да се прилив избеглица из Турске драматично повећава, иако многе државе дуж балканске руте подижу ограде како би спречиле њихов пролазак.
Поред њих, како каже, значајан је и прилив избеглица из Украјине, јер је од почетка сукоба 40.000 њих ушло у нашу земљу, а више од 8.000 пријавило боравак код нас.
"То нису мале бројке за нашу земљу, а значајно је да многи тих људи остају у приватном смештају, да се сналазе и да нису оптерећени прихватни капацитети Комесаријата за избеглице и миграције, што се очекивало у првој фази овог сукоба и украјинског избеглиштва", навео је Ђуровић.
Ђуровић истиче да статус избеглица у Србији треба решити што пре, а да приоритет треба да буде олакшање приступа тржишту рада, како би могли да се сами сналазе и привређују.
Када је реч о броју избеглица који су тражили азил у Србији, Ђуровић наводи да је од почетка године 1.600 људи изнело тај захтев, а да је само двоје добило азил.
То, указује, говори да не функционише азилни систем, што значи да највећи број људи код нас није у регуларном правном положају.
Уколико њихов статус не буде регулисан, Ђуровић каже да би требало размишљати о привременој заштити ограниченог карактера пре свега за људе из Авганистана и Сирије, али и за оне из Азије и Африке.
"Толерисање њиховог ирегуларног боравка у Србији је опасно, како за положај тих људи, тако и за грађане и локалну средину", навео је Ђуровић.
