Он је указао и да је, с обзиром на повећан број људи који у Србију улазе са југа, уз значајан број људи који буде враћен у земљу на северним границама, све већи проблем кријумчарење, које је све интензивније, а тешко је борити се са тим.
У изјави за Танјуг, Ђуровић је рекао да се током лета повећао број избеглица и миграната у Србији, и то скоро двоструко у односу на крај прошле године, о чему, каже, говори и чињеница да грађани Србије сада могу поново да виде те људе и дуж ауто-пута, у пограничним областима…
“Ради се о око 10.000 људи који се у сваком тренутку налазе код нас. Нису сви у камповима, тамо је око 4.000, а остали се налазе или у прватном смештају или на отвореном”, казао је он.
У структури избеглица доминирају Авганистанци, којих је око 40 одсто од укупног броја, затим следе мигранти из Сирије, Пакистана, Бангладеша, Ирака, и других земаља са Блиског истока.
Указује и на специфичну миграцију људи из Бурундија, који беже од политичког прогона у тој земљи, а захваљујући безвизном режиму, успевају авионима да уђу у Србију и затраже азил, као и на један број миграната из Индије, који, појашњава, не желе да остану у Србији, нити да се врате у Индију, већ да пут наставе даље.
Констатује и да је све више младих, једва или тек пунолетних, који беже из Авганистана, од талибанског режима.
Када је реч о избеглицама из Украјине, каже да је у првих шест месеци више од 52.000 људи из те земље ушло у Србију, а од тога је нешто више од 10.000 људи остало и пријавило боравак овде.
“То нису мале бројке, међутим, ти људи се овде лако сналазе, још увек троше свој новац, могу да раде, ми им помажемо да добију радне дозволе, да се запосле… Али, још много њих остаје да затражи привремену заштиту, а очекујемо да се то интензивира како долази септембар, због школе, а и како им понестаје новца”, рекао је Ђуровић.
Појашњава и да један део људи из Украјине има неке везе са Србијом, пословне, рођачке или пријатељске и овде се осећају као код куће, али да има и оних који напуштају Мађарску или Румунију, јер су тамо услови за останак тешки, па покушавају да овде добију заштиту у нади да ће се вратити кући после рата.
Каже и да Србија може да изађе на крај са 10.000 или нешто више избеглица, које треба прихватити како треба и послати сигнал хуманог односа према мигрантима, а да то не буде велики захват за систем, и укључити те људе у друштсво, јер испуњавају све предуслове које групе из других земаља немају.
Ђуровић је рекао и да је добро што је Влада Србије реаговала на брз и ефикасан начин, усвојила одлуку о привременој заштити, како људи из Украјине не би били у “сивој зони”, али да систем није спровео ту одлуку на ефикасан начин, јер није много напредовао током мигрантске кризе, и да и даље има проблема са приступом здравственој заштити, тржишту рада, укључивању у образовни систем…
Он је рекао да је основна здравствена заштита у Србији обезбеђена великом броју људи, без обзира да ли су правно видљиви, али да постоје и изазови, пре свега када је реч о финансирању, будући да је ЕУ доминантни донатор који даје новац за пружање тих услуга, а што на дужи рок доводи до “одвикавања” система да обезбеђује средства за ту намену.
”Постоји проблем, пројекат ЕУ је завршен, али није запоцет нови, сада имамо празнину. Питање здравствене заштите мора да се реши да не зависи од тога да ли ће донатор да обезбеди новац”, мишљења је Ђуровић.
На питање о кријумчарењу, Ђуровић указује да ситуација у којој сваки дан у Србију више од 450 људи уђе из правца Северне Македоније, уз свакодневно протеривање и до 600 илегалних миграната из правца Мађарске, Румуније и Хрватске - иде на руку кријумчарима.
“Протеривање и нови прилив, само усмеравају те људе у руке кријумчара, а пошто желе да се домогну запада што пре, спремни су да плате и буду експлоатисани. То је огроман и уносан посао”, рекао је Ђуровић.
Појашњава да једног човека можете да кријумчарите безброј пута, за разлику од дроге и оружја, које пренесете једном - те се може замислити колике износе кријумчари зарађују на муци миграната, а због тога се у тај посао укључују и домаћи грађани.
Указује и да се може доћи до извршилаца, али да је тешко доћи до самих организатора, а тешко је и доказати то кривично дело, јер су потребни сведоци, оштећени, превоидиоци...
“Нажалост, борба против кријумцара не даје резултате, и оно постаје све интензивиније. Решење је не само кроз интервенције тужилаштва, полиције, суда, већ и кроз дипломатске односе са Мађарском, да се заврши пракса враћања људи”, рекао је Ђуровић.
Када је реч о сукобима међу мигрантима, до којих је долазило у последњих неколико недеља на северу земље, Ђуровић напомиње да су то обрачуни између мигрантских криминалних група у борби за превласт на територији око Суботице, и не треба их повезивати са свим мигрантима, како грађани Србије не би имали страх према свима.
На крају крајева, каже, мигранти су они који су оштећени, а виновници су криминалци.
На питање прети ли хуманитарна криза мигтантима у Србији, због енергетске кризе која нас чека на зиму, Ђуровић је рекао да ми немамо довољно капацитета за све које Мађарска враћа у нашу земљу - свега је 200-250 места у кампу у Суботици, а дуж границе је и до 4.000 људи.
“Морамо да повећамо капацитете. Сада смо већ у некој ситуацији хуманитарне кризе, јер су људи на отвореном, гладни, жедни, потребна им је помоћ… У овом уводу у другу половину године треба да размишљамо о ширењу кризе, а проширење капацитета је неопходно”, рекао је Ђуровић.
