домашаја обичног света. Но, ова демократизација има и две стране: колико вам пружа шансу да чујете и друго мишљење, толико вам одузима алате да проверите вредност и објективност написаног. Од теорија завера до панацеје из природе, интернет вам пружа прилику за научну странпутицу.
Професор др Зоран Вујчић, редовни професор на Хемијском факултету у Београду, покушава да се избори с новокомпонованим квазинаучницима, побијајући њихове „резултате“ знањем колико и духовитошћу. На свом блогу зоранвујциц.цом, као и на Фејсбук страници, специјалиста за протеине и члан Европске академије за алергију и клиничку имунологију разбија интернет митове и здравствене магове.
- Покретање блога била је импулсивна одлука, којој је увелико кумовала моја супруга, такође хемичар - каже др Зоран Вујчић, аутор практикума из имунохемије и експерименталне биохемије. - Гледали смо “коњске шампоне” у “Лилију” и безочну рекламу како је то благ шампон, који утиче на јак раст косе. Био је то баш како је и писало – шампон за коњску длаку. Уз то, одлука је била и везана за тренутак, када сам наивно мислио да смо у друштвеном и политичком стању гажења науке дотакли дно. Нажалост, испоставило се да је то било лажно дно. На таквом тлу ниподаштавања науке лако набујају преваранти, неморални људи који као терапеутска средства продају зеолит, коштице кајсија или петролеј људима који су оболели од рака. Људи који саветују невакцинацију и гледање у Сунце.
Наравно, за све је увек крива хемија и фармакомафија која крије лековиту соду бикарбону, али без алуминијума. На такве глупости морао сам да реагујем, баш онако како ватрогасац реагује када види пожар. Фејсбук групе и страница биле су природни наставак те приче, у којој су ме подржавали и други блогери.
На питање да ли сматра да је окретање тзв. алтернативи резултат неповерења у званичне институције, професор Вујчић одговара одречно.
- Ни за тренутак не бих за то оптужио званичне институције. Оне су такве какве су. Узрок је површно знање многих ствари интернет активиста, а заправо се ради о дубоком незнању. Такви људи су фрустрирани што ништа не разумеју и један од честих аргумената када их суочите са чињеницама из биохемије хране, физиологије или имунологије јесте да су то званичне верзије науке. А они, замислите, знају да је другачије. До другачијег знања дошли су користећи интернет, скупљајући текстове проблематичних публициста и квазинаучника. Наравно, увек постоји понеко и са званичном докторском дипломом ко залута и измишља свакакве глупости, почев од тога да нас трују с неба, до тога да душа има фреквенцију. Што онда не би и да постоји дијета или биљка које уништавају рак, реуму и слично?
Међу појмовима које се могу наћи на сајту нашег саговорника јесте и „хемофобија“. Логично, питање је да ли је и колико оправдан страх од „хемије“, и да ли је све што је „органско“ истовремено и здраво.
- Људи воле да симплификују ствари, верујући да је наука разумљива и лаицима. Реално – није. Основе јесу, али само основе. Иначе, како би неко избегавао вакцину, јер се у њеној производњи користи формалдехид. Да, користи се. Али се такви препарати пречишћавају. Баш као што се и судови перу агресивним средствима, па из њих једемо. Проблем зашто је хемија дошла на лош глас није у хемичарима, већ у политичарима. Они би све јефтино и јефтиније. То често искључује квалитет. И сада имате ситуацију да се све чешће на тржишту појављују сурогати хране, пића или кафе парфимисани аромама. Да, хемичар је тај који је направио арому. Али није он тај који ће да прска чипс или јечам да би му дао арому сира или кафе. У нашој земљи, реално, ништа није под контролом, па ни органска храна. Зато сам веома скептичан око њене безбедности.
У донкихотовском послу демистификације науке изродиле су се многе занимљиве ствари, међу којима је и Школица сапуна на Хемијском факултету у Београду.
- Школица сапуна настала је као потреба да се на једном месту, под мојом контролом и контролом мојих младих сарадника науче људи који никада нису имали додира с хемијом да направе квалитетне сапуне - истиче др Вујчић. - Била је то и прилика да се избегне обмана коју су неуки блогери ширили, мистификујући то прављење као алхемијску вештину и надувавајући цене сапуна на 2 до 7 евра за комад од 100 грама. А при томе нису знали да већина састојака коју су користили може да изазове озбиљне алергије.
Нема природних сапуна. Тако нешто не постоји. Нема у основи ни природне козметике, која се комерцијално продаје. Помадице, креме и лосиони би се брзо кварили без чувања у фрижидеру и конзерванаса. Једини прави начин је да људи све праве сами, а то је већ тешко постићи и због специфичне опреме. Ако козметика тражи такву опрему, прављење сапуна је не тражи. Сада смо конкурисали за пројекат у коме би се омогућило да полазници сазнају све финесе и да новостечено знање искористе за покретање сопственог посла. А за то им је потребно знање и помало вештина. И да избегавају додатке у сапуну, као што су животињско млеко, бибер, какао и биљке. Сапун без адитива може да реши кожне проблеме који су се годинама увлачили у кожу.
За успех блога др Зоран Вујчић, осим актуелних тема, може да захвали и начину на који се обраћа читаоцима: једноставним, разумљивим речником, с објашњењима поткрепљеним научним доказима, и духовитим опаскама. Када се све сабере, остаје питање: да ли је размишљао о томе да све ове драгоцене текстове преточи у књигу.
- У почетку нисам, али имам заиста доста таквих сугестија. Ипак, не верујем да ће се то десити у скорије време, јер да нешто ваља, већ би то штампали Американци - нашалио се професор Вујчић.
Ивана Вујанов
Квазидоктори најопаснији
На питање како се борити против блогера попут Слађане Велков, која се представља као докторка, делећи савете који се могу окарактерисати као опасни, др Вујчић одговара: “Тај посао смо нас неколико започели, па интензивирали. Сада реч има државна институција, а за такве активисте постоји Кривични закон. Мада, тешко ми је да верујем да неко може њене савете да схвати озбиљно, као и њено лажно представљање да има диплому доктора медицине, ако негира микробе, говори о паразитима и, замислите, када попијете млеко, у стомаку вам се ствара сумпорна киселина. У једном сте у праву. Она је изузетно опасна, а није усамљена”.
