Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић каже за Танјуг да се тим решењем реализује једна од мера за прихватање родне разноликости као саставног дела модерног европског друштва.
Говорећи о новинама измена закона, Ружић каже да ће оне омогућити максималну сигурност, тачност и поузданост система водења матицних књига, а да ће се подаци из Регистра матичних књига водити у електронском облику, уз задржавање папирног облика.
Нова решења ће, каже, омогућити грађанима, где год се налазили у Србији или ван ње, да добију изводе из матичних књига, будући да ће матичне књиге дипломатско-конзуларних представништва бити саставни део Регистра матичних књига, поред матичних књига свих општина и градова.
Наиме, до маја 2018. године пребачено је више од 98 одсто података из матицних књига, а Ружић објашњава и да ће се размена података из ових база за потребе решавања разних поступака који се воде пред другим органима обављати електронским путем.
Измене закона омогући ће и добровољни упис податка о националној припадности.
Ружић каже и да треба омогућити ефикасније националне савете националних мањина и њихов транспарентнији рад и да је изменама Закона о националним саветима националних мањина предложено јасније дефинисање овлашћења националних савета националних мањина, смањење прекомерне политизације и њихов транспарентнији рад.
Такође, Ружић наводи и позитивну дискриминацију припадника националних мањина у погледу запошљавања у настојању да се достигне одговарајућа заступљености запослених у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације.
На дневном реду седнице парламента биће и измене Закона о локалној самоуправи, а Ружић наводи да би нова решења требало да укључе грађане у поступак припреме инвестиционог дела буџета локалне самоуправе тако да ће и грађани имати могућност да кажу шта да се гради.
Изменама Закона о државној управи биће предвиђена обавеза укључивања најшире јавности у сам поступак припреме закона, стратешких и других докумената јавних политика, а како каже министар, грађани, стручна јавност и невладин сектор имаће могућност да више утичу на креирање политика.
Нова решења треба да подстакну грађане на покретање иницијатива од значаја за њихову средину, па ће тако, каже министар, бити довољно да пет одсто укупног броја грађана са бирачким правом покрене грађанску иницијативу о питањима важним за одређену локалну самоуправу.
Водећи рацуна о оптимизацији, Ружић наводи да се настоји да се смањи број локалних функционера и да се он веже за број становника општине или града, а у циљу веће ефикасности, оперативности и економичности .
Циљ је, наводи, и да се општине и градови подстакну да међусобно више сарађују и помажу једни другима у недостатку капацитета, док ће месним заједницама бити враћена стара улога у повезивању грађана са локалном самоуправом.
Такође, биће утврдивањен минимални рок за сазивање седнице Скупштине општине или Скупштине града од 24 часа чиме ће, истиче Ружић, бити спречена злоупотреба овлашћења у погледу непримереног рока за сазивање седница скупштина и омогуцава њихов бољи рад.
