Само мали део живота наших предака из тог доба, када су први пут почели да се баве пољопривредом, граде куће у сталним насељима и праве керамичке посуде и фигуре, приказан је у оквиру модерне и несвакидашње изложбе „Сан неолитске ноћи” коју грађани могу погледати до 15. октобра у Музеју Војводине у Новом Саду (Дунавска 35).
Изложба, посвећена Старчевачкој, Винчанској и Потиској култури, је конципирана тако да представља живот али и духовни свет становника неолита. Одудара од убичајног јер даје прилику посетиоцима да истраже свет праисторије и многобројна открића на новим локалитетима. Назив „Сан неолитске ноћи“ није случано изабран. Просторија, у којој је у око 30 витрина изложено више од 180 предмета непроцењиве вредности, испуњена је класјима жита, а у њој се „смењују“ дан и ноћ, уз звучне ефекте попут оглашавања цврчака, те грађани с купљеном картом могу да посете изложбу два пута - по дану и кад у просторији „зађе сунце“.
„Од свитања, до сумрака“ могу да виде скулптуру „Видовданка“, фигурину која се сматра за један од најлепших примерака винчанске пластике. Откривена је на Видовдан 1930. године, по чему је и добила име, на локалитету Винча - Бело брдо. Направљена је од печене глине, а површина јој је полирана. „Видовданкино“ лице је петоугаоно, истакнуте су јој крупне, бадемасте очи и нос, што је типичан пример такозване „винчанске маске“ по којој је уметност тог друштва позната. Изложена је и фигура мајке с дететом, а пажњу посебно привлаче поклопци са „ушима“, који подсећају на главу Бетмена, а који су коришћени за покривање разних посуда. Са локалитета Борђош је изложена велика реконструисана амфора, чији проналазак крије занимљиву причу. Лане је локалитет био угрожен копањем дивљег рова, па су се стручњаци Музеја упутили на терен. Током обиласка пронашли су фрагмене посуде, који су сада конзервирани и изложени међу класијима жита.
Према речима директорке Музеја Војводине Тијане Станковић Пештерац у години када Нови Сад носи титулу Европске престонице културе изложба „Сан неолитске ноћи“ у фокус ставља концепт културе, мира и заједништва бацајући ново светло на важне процесе током млађег каменог доба, а који су из корена мењали начин живота на тлу Европе. Даје увид у ширење заједница пристиглих с Блиског истока, које су донеле ново знање, вештине и уметност, али и њихов однос са староседеоцима и њихово прожимање култура, односно мултикултуралност што је остала одлика ових простора. Како је објаснила, људи мало знају о неолиту, посебно о његовом значају, а уврежено је мишљење да се ради о примитивном друштву што уопште није тачно.
Неолит, период од пре 8.000 година, је било време када су наши преци на овим просторима градили куће, правили су насеља с улицам, култивисали пшеницу, правили посуде од керамике, и чак су прелазили стотине километара како би допремили опсидијан, односно вулканско стакло, чак са простора данашње Мађарске и Словачке.
- О значају ове поставке говори и чињеница да је последња велика изложба о неолиту у нашој земљи организована 1968. године. Са открићима нових локалитета и осавремењавањем археолошких истраживања, ово ће бити прва изложба у Србији, и то у години титуле Европске престонице културе, која ће обухватити нове, многобројне сегменте из овог периода, које публика још није имала прилике да види - објаснила је Тијана Станковић Пештерац, додајући да су у релизацији учествовали броји музеји и установе, а које су и уступиле неке експонате.
Мировић: Богато археолошко наслеђе
Председник Покрајинске владе Игор Мировић отворио је у петак изложбу у Музеју Војводине, за које је владало велико интересовање грађана, и истакао да „Сан неолитске ноћи“, представља богато археолошко наслеђе наше земље.
- Изложба „Сан неолитске ноћи“ представља дуго и фантастично вишемиленијумско путовање у прошлост, у време мира, заједништва и стваралаштва уз прожимање различитих култура, путовање које ће битно проширити наша знања – казао је Мировић истакавши да је значајно да је један од носилаца велика покрајинска институција. – Захваљујући стручњацима из наша два највећа музеја и применом најсавременијих технологија оживљено је доба од пре 10.000 година, па пројекат доприноси афирмацији наше земље у европским оквирима.
Он је истакао да је изложба истовремено и путовање које показује да смо баштиници веома старих цивилизација што нашу одговорност за прошлост и очување наслеђа усмерава и према будућности и опстанку нашег савременог стваралаштва.
Програмски лук „Тврђава мира” бави се промишљањем и критичким сагледавањем ратних сукоба и његових последица, трагајући за културом мира, промовишући интеркултурални дијалог и помирење. Углавном се сматра да су неолитска друштва била мирољубива и заиста, озбиљнији трагови ратовања нису откривени, али су пронађена насеља која су била оивичена рововима и често спаљена, што у неку руку и није необично јер су куће грађене од лако запаљивих материјала попут сламе и трске. Дакле, да ли, од чега или кога су се бранили остаје нам само да нагађамо, а о свакодневном животу неолитског човека да маштамо.
„Сан неолитске ноћи“ је заједничка изложба Музеја Војводине и Народног музеја Србије, а аутори су мр Лидија Баљ и Андреј Старовић и реализује се у оквиру програмског лука „Тврђава мира“ Европске престонице културе.
Силвиа Ковач
