Како је истакао, ради се о покушају Завода да се преорганизује оно што Десанка Максимовић има у школском систему, али оно што је важно истаћи да је све у процедури и радној верзији.
Сигурно као министар нећу дозволити да буде смањен, него се залажем да се апсолутно њено учешће у школском програму повећа, не само ње, већ и других великих песника. Ову моју одлуку сам пренео и Заводу и Савету, казао је министар.
Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је данас да песникиња Десанке Максимовић никада неће бити избачена из образовног система Србије.
"Никада се Десанка Максимовић неће избацивати из образовног система Србије. Никада. Тачка", навела је Брнабићева на Твитеру.
Министар просвете Младен Шарчевић претходно је за Танјуг рекао да одлука Завода за унапређивање образовања и васпитања да из трећег разреда средње школе искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање", није коначна.
Како је објаснио, процедура је да предлог Завода иде Националном просветном савету на даљу процену.
Завод је стручно тело, њихове комисије када донесу одлуку даље предлог шаљу саветодавном телу, које мора да донесе одлуку о прихватању или неприхватању. У Националном просветном савету седи струка и стручна друштва која када дају на усвајање предлог, ја могу да реагујем, објаснио је Шарчевић.
Јерков: Није на Заводу да мења слику историје српске књижевности
Професори књижевности 20. века с катедре Филолошког факултета, упутиће допис Заводу за унапређивање образовања и васпитања поводом одлуке да из програма за трећи разреда гимназије искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање", рекао је за Танјуг професор на овом факултету Александар Јерков.
Сви смо затечени вешћу да се дело Десанке Максимовић избаци из програма средњих школа у Србији. То само по себи делује готово невероватно. Катерда за српски књижевност већ је реаговала, а ми наставници Књижевности 20. века са катедре упутићемо Заводу један целовит поглед на то како представити књижевност 20. века, казао је Јерков.
Професор Јерков је истакао да је годинама добро сарађивао са Заводом и да не жели да сав терат и сенка падне на њих, али да мора да укаже на то да је „мешање и кварење програма које није размотрено и усклађено са професорима српске књижевности на универзитету, погрешан потез.“
Није реч о палијативним мерама да се грешка направи и нешто друго прикрпи, реч је о томе да се мора успоставити одређени систем и да постоји једно битно правило: Није на Заводу, а није ни на неком поједницу који сарађује са Заводом, да мења слику историје српске књижевности, поручује Јерков.
Како истиче, врло је тешко правити програме, што познаје из сопственог искуства, као што је увек и тешко усагласити различита становишта – оних који изводе наставу и оних који брину о слици целине српске културе и књижевности.
Упрскос томе, када се предано и вредно ради може да се направи резултат. Очекивао бих да се Завод и стручњаци који су ангажовани у њему у овој ситуацији потруде и послушају нечије савете, закључује Јерков.
Његово мишљење деле и песници Матија Бећковић и Владимир Копицл.
Та књига је врхунац њене поезије. Када је објављена представљала је прави књижевни догађај, а њена порука је нешто најплеменитије и најнасушније за наше прилике. Изгледа да је дошло време да такав један позив мора бити одбачен. Не верујем да је то из наше главе, сматра Бећковић.
Сматра да је образложење да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај” смешно и да је суштина поезије да буде ванвремена.
И не требе да буде везана за једно време, тако да је највећа врлина те поезије проглашена њеном маном, каже Бећковић.
Копицл: Аргументација комисије врло неозбиљна
Владимир Копицл, иначе добитник награде “Десанка Максимовић” за 2012. годину, такође сматра да је аргументација комисије врло неозбиљна.
Не знам да ли постоји и један писац који би желео да се уклапа у токове епохе, то вам сигурно није на првом месту када стварате. Мислим да ми као људи који се бавимо књижевношћу можда нећемо изгубити много одлукама неке надлежне комисије, али књижевност као феномен и појава у таквим ситуацијама много губи и наравно да због тога морам бити против такве одлуке, каже Копицл за Танјуг.
Притом истиче да он не спада у обожаваоце поезије многих старијих колега, али да је апсолутно важна чињеница да би без такве врсте поретка било јако тешко разумети шта је српска савремена књижевност у оквиру које они данас стварају.
Мислим да наше колеге више треба да се баве, када раде на наставним плановима, обогаћивањем програма стварно озбиљним савременим писцима, него да се баве тиме како ће да елиминишу некога ко им не одговара, сматра песник.
Нажалост, додаје, често је ситуација да у стручној комисији седе људи који никада нису писали поезију и сличне литерарне дисциплине.
А ако и јесу онда су се можда сувише занели својим звањем, пошто за писца прво звање је писање, а нажалост о нама често просуђују људи који никада нису писали ништа осим тумачање секундарних и терцијарних тумачења, закључује Копицл.
