Како је министар Шарчевић рекао за „Дневник“, први део посла на припреми новог закона је завршен и пре но што се започне процедура јавне
расправе, са досадашњим резултатима треба упознати представнике покрајинске, црквене и локалне власти. Део тог задатка Шарчевић је обавио у Сремским Карловцима, где је у пратњи домаћина обишао још неке објекте за које, како је рекао, није знао, а који би могли бити враћени у школски систем.
- Пред нову годину одржао сам састанак са патријархом Иринејом који је дао благослов за ово што радимо, будући да нам је Српска православна црква партнер у том послу - рекао је министар Шарчевић. - У периоду који следи видећемо у којој мери закон треба да претрпи измене пре но што крене јавна расправа. Пошто је црква партнер, морамо да чујемо шта она каже и мисли, а шта урбанисти саветују, тако да сад предстоји такозвана фина рука пре расправе. Сада је пред нама други део посла, а то је формирање тимова. У Сремским Карловцима смо и о томе разговарали, а 10. јануара ће у министарству бити одржан састанак са представницима Покрајинске владе,на чијем дневном реду ће бити ова тема. Треба формирати одбор који ће доносити одлуке, и оперативни тим, који ће се бавити темама почев од заштите, реконструкције наслеђа, преко економских и односа с црквом, урбанистичких захтева, постојећих ресурса, обезбеђења новца...
Осврћући се на објекте које је обишао, међу којима је и некадашњи ученички дом – Конвикт, Шарчевић је рекао да постоји могућност да се неки врате у школски систем, јер су у међувремену продати и били кориштени за друге потребе, а те фирме сада не раде. Поврх тога, како је казао, та предузећа имају дуговања за порез. Нагласио је да осим овог зна за још неке које држава може да откупи и поврати, и тако уђе у власништво тог историјског дела града.
- Постоји шанса да им олакшамо тако што ћемо са Агенцијом за осигурање депозита направити договор да они дуг зградом плате, а ми објекат ставимо у образовну функцију – објаснио је Шарчевић. - Представницима СПЦ смо рекли да они полако припремају оно што њих интересује у том процесу оснивања универзитетског центра, јер не треба заборавити, 2019. сви факултети улазе у нови процес акредитације. Такође од цркве очекујемо да изађе са предлогом свог модела учешћа у свему - да ли ће то бити рентирање простора, да ли ће одлучити да учествује у пројекту као партнер, или на неки други начин, то је на њој. Црква има намеру да уђе у овај прјекат са већином својих објеката у Карловцима. Треба имати у виду да ће се и Архив САНУ изместити, као и да постоји идеја да се приликом изградње ученичког дома, који би био већег капацитета, и ученици Богословије тамо сместе да бисмо ту уштедели. Мора се рећи да постоји и тенденција да се средње црквено образовање уврсти у систем државног образовања, какав је случај у већини земаља. Синод је о томе разговарао и ако се то деси, ми преузимамо обавезу према тим ученицима. У том случају ослобађа се простор који они сада користе и тада би то историјско језгро требало на најбољи начин искористи за универзитетски центар.
Шарчевић је напоменуо да нови закон треба да предвиди стварање кампуса као што имају сви градови тог профила, а да се сва збивања дешавају у комплексу који има историјску вредност.
Држава је у процес израде новог закона о Карловцима, који треба да створи основ и за стварање универзитетског центра у њима, ушла крајем прошле године и у израду нацрта укључена су три министарства – просвете, културе и трговине.
Зорица Милосављевић
