Председник Симпозијума професор др Зоран Милошевић каже, да се скуп одржава у згради НИС, а биће прилика пре свега за младе лекаре да чују предавања најзначајнијих хирурга из ове области, али и да остваре директну комуникацију са њима.
- О роботској хирургији желуца и роботској хиругији данас, као и њеним персепективама, говориће предавач из Израела, др Ели Какиашвили. Роботска хирургија је скупа и није још уведена као стандард лечења и у рутину. У свету она полако заживљава, али не може све ни да се ради на овај начин - каже председник симпозијума и трансплантациони хирург професор др Зоран Милошевић.
Др Милошевић каже како наша хирургија покушава да прати светске трендове, као и да је дошло до технолошког помака, јер се набавља нова опрема.
- Имамо проблем са кадровима, јер лекари напуштају државне болнице и одлазе или у приватну праксу или у иностранство. И даље се не раде трансплантације јетре са живих донора, нити трансплантације панкреаса. Лапароскопска хирургија јетре и панкреаса је у зачецима и ретко се ради и у свету, али је добро што се уводи и добро је што и код нас постоји тежња за праћењем светских трендова. Светски хирурзи су ту далеко одмакли, али ми пратимо светске трендове, у оквиру наших могућности - оценио је професор Милошевић.
Оцењује да лапароскопска хиругија има своју будућност и место у савременом третману одређених стања и болести.
Др Милошевић каже да у Србији око 30 људи чека на трансплантацију јетре, а на листи чекања у Војводини је осморо пацијената. Листе чекања за трансплантацију су динамичне и мењају се, а дужина чекања зависи од више фактора.
- Потребно је да се нађе подударан донор, а важна је и величина органа. Трансплантација са живог донора је врхунац комплексности, јер један орган треба да се подели тако да га добију оба пацијента и да оба пацијента могу да живе са њим. И када се дели јетра кадаверичног донора, такође треба да се води рачуна о величини, јер није исто да ли орган добија особа од 100 или од 50 кг - наглашава др Милошевић.
- Симпозијум ће окупити најпознатија светска имена, те ће млади лекари моћи да их чују, да уче од њих и да директно са њима комуницирају. Надамо се да ће захваљујући Симпозијуму бити остварена и сарадња , како бисмо младе лекаре слали на едукацију у САД и Јапан и направили размену студената - напоменуо је др Милошевић.
Предавачи долазе из Бугарске, Израела, Јапана, Шпаније, Француске, Норвешке, Словеније, Италије и САД, а из наше земље предавања ће одржати лекари из Новог Сада и Београда. Милошевић истиче како ће симпозијуму присуствовати и бројни лекари из земаља региона и бивше Југославије, како би чули предавања светски признатих хирурга. Очекује се даће међу предавачима бити и др Жан Белготи из Француске који је највеће име у области трансплантације, а и остали учесници су водећа светска имена у области тумора јетре и панкреаса, трансплантационој и лапароскопској хирургији. Међу њима је и др Елдар Гаyијев из Словеније, који је у старој Југославији био водеће име у хирургији јетре.
- Када је реч о хирургији јетре, наша земља је лидер у региону, али у Хрватској се уради више трансплантација него код нас. У хирургији панкреаса смо такође један од лидера, као и када је реч о лапароскопској хирургији и то и у случају хирургије желуца, дебелог црева, слезине и надбубрега. Имамо високопозициониране абдоминалне хирурге који се баве и лапароскопском и отвореном хирургијом, а у хирургији јетре смо водећи - оценио је др Милошевић.
Међу предавачима ће бити и лекари из Клиничког центра Војводине Милан Корица, Радмила Поповић, Владан Поповић, Дејан Иванов, као и др Милошевић, а они ће приказати најновије резултате и достигнућа у својој области, а то су лапароскопска абдоминална хирургија, васкуларна хирургија, трансплантациона хирургија и анестезија.
- Трансплантациона медицина је најкомплекснија медицинска грана, а трансплантација јетре најкомплекснији захват у односу на друге трансплантације. Она је и једини начин преживљавања тешко болесних људи, који имају хроничну боелст јетре у терминалном стадијуму. Бубрежним болесницима хемодијализа замењује рад бубрега, а за болесну јетру не постоји апарат која може да замени болестан орган - наводи др Милошевић.
Љ. Петровић
