Истраживања су показала да друштвене мреже могу да имају позитивне утицаје на различите аспекте психосоцијалног развоја, али и да су адолесценти најосетљивији на могуће негативне аспекте комуникације електронским медијима.
- Посебна пажња се поклања игрању игрица које су популарне међу великим бројем адолесцената. Иако патолошко играње игрица, односно поремећај играња игрица погађа само мало проценат оних који играју видео игрице, неопходно је да особе којима ове активности утичу на друге дневне активности, као и на физичко и психичко здравље и друштвено функционисање, буду посебно свесне и упозорене на све опасности - наводи се у недвано објављеном истраживању Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Интернет је великом броју адолсцената у Европи доступан током читавог дана. једно од истраживања показало је да 94 одсто проводи одређено време на друштвеним мрежама, а 83 одсто њих сматра да им друштвене мреже помажу да буду боље упознати са оним што се дешава у животима њихових другова и другарица. Докази из истраживања указују и на то да комуникација путем друштвених мрежа и апликација може да има позитивне ефекте, ако се на овај начин комуницира са већ постојећим пријатељима, а не са анонимним контактима и особама које су упознали путем интернета.
Подаци о времену проведеном испред екрана значјни су како би се анализирало слободно време младих, али и како би се пратиле промене током дана. Време проведено испред екрана не треба да се посматра поларизовано, као искључиво негативно или позитивно, а посебно је важно да се младима обезбеди квалитетан садржај. Америчка академија педијатара препоручује да време проведено испред екрана не треба да буде дуже од два сата дневно, што не укључује време које се проводи испред компјутера и других електронских уређаја у циљу учења.
- У оквиру истраживања испитивано је време које млади проводе у гледању телевизије, видео (укључујући јутјуб и слично), ДВД или неке друге забаве на екрану, као и време које проводе у игрању игрица и у другим активностима уз неки електронски уређај - кажу у “Батуту”.
Учесталост коришћења електронских мдија два или више сати током дана разликује се према узрасту, а за поједине медије и према полу. У Србији 57 одсто ученика из испитивања проводи два или више сати дневно током радног дана у гледању телевизије, при чему је најмањи проценат међу ученицима петих разреда (40,7 одсто). Разлике у игрању игрица уочљивији су према полу него према узрасту, а већи је проценат дечака него девојчица који играју игрице два или више сати током викенда и током радних дана.
Ученици су давали одговре на питања о разлозима кортишћења електронских медија за комуникацију. Приближно сваки десети ученик се слаже или потпуно слаже са тврдњама да им је лакше да говоре о тајнама, својим осећањима или бригама преко интернета, него лицем у лице, док се више од 70 одсто ученика уопште не слаже или не слаже са овим тврдњама.
- Уочљиве су и разлике у времену проведеном током дана у игрању игрица на паметном телефону, таблету, лаптопу, кућном рачунару, конзоли међу ученицима кооји на овај начин проводе време. Највећи проценат ученика који играју игрице то чини око један сат дневно у дану када их игра, али скоро сваки пети ђак (17,5 одсто) то чини више од четири сата дневно - показали су резултати истраживања.
Анализирана је и онлајн комуникација код којом се у оквиру овог истраживања подразумевало слање или примање текстуалних порука, емотикона, фотографија, видео или аудио материјала инстант порукама (вајбер, вотсап), друштвених мрежа (фејсбук, инстаграм) или електронском поштом - на компјутеру, лаптопу, таблету или паметном телефону.
- Резултати показују да је више од трећине (39,6 одсто) ђака навело да скоро сво време током дана комуницира са блиским пријатељима, а шест одсто то не чини никада. Корисници који са неком особом или свим особама комуницирају скоро све време, могу да се посматрају као интензивни корисници ових медија и у ту групу спада 48,9 одсто ученика, уз разлике према полу и разреду - наводи се у истраживању.
Љ. Петровић
