Током читаве 2022. Нови Сад ће се представити кроз више од 1.500 културних догађаја, уз учешће око 4.000 локалних, националних и интернационалних уметника. Један од њих је и пројекат ЕкОтисак, који се бави истраживањем навика грађана које доприносе повећању угленичног отиска и климатским променама. ЕкОтисак се реализује у оквиру програмског лука "Дунавско море", од 22. јула до 21. августа 2022. године, који се кроз културу и уметност бави екологијом и културним наслеђем Дунава.
Наша саговорница др Снежана Смедеревац учествује као представница Филозофског факултета, једног од партнера на пројекту.
„Синтагма Престоница културе има много шире значење него што се то може наслутити на први поглед. Култура обухвата целокупно наше наслеђе, али и вредности које ће будуће генерације наследити од нас. Стога ми имамо одговорност за обрасце које негујемо у овом тренутку када су у питању уметност, наука, екологија или култура комуникације“, истиче проф Смедеревац.
„Волела бих да Нови Сад ову титулу искористи на најбољи могући начин и постане престоница која негује отвореност, одговорност, међусобно уважавање и спремност за толерисање различитости.“
Пројекат ЕкОтисак представља обједињено истраживање везано за климатске промене са којима се суочавамо, повезујући научнике, уметнике и грађане. Центар за бихејвиоралну генетику Филозофског факултета у Новом Саду један је од партнера на овом пројекту. Која је ваша улога у ЕкОтиску?
Центар за бихејвиоралну генетику окупља интердисциплинарни истраживачки тим који реализује низ научних и истраживачких пројеката. ЕкОтиском руководи Центар за промоцију науке, а укључени су и Центар за бихејвиоралну генетику, Еколошко удружење Зелени Сад и Академија уметности у Новом Саду. Сваки од партнера има своју улогу, а наша се огледа управо у спровођењу свеобухватног истраживања о навикама грађана које имају утицаја на остављање еколошког, или карбонског отиска. Наш истраживачки тим задужен је за анкетирање грађана и обраду великог броја података. Резултати овог истраживања биће презентовани на јавним догађајима у циљу упознавања шире јавности о значају који наше свакодневне навике могу имати у борби против глобалног загађења.
Грађанска научна истраживања су важан нови курс у савременим научним приступима. На који начин ће грађани бити укључени у овај пројекат и коме од њих се обраћате - Новосађанима, или и становницима других градова у нашој земљи?
Центар за бихејвиоралну генетику има веома лепо претходно искуство с грађанским научним истраживањима. Наиме, на самом почетку пандемије Ковид – 19, велики број грађана се укључио у наше истраживање о психолошким реакцијама на пандемију и тиме пружио допринос важним научним резултатима. Наш циљ је да ЕкОтисак такође окупи велики број грађана који желе да прошире своје знање о еколошким темама и постану део научног процеса. Грађанска научна истраживања су један од темеља отворене науке, који доприноси транспарентности и демократизацији истраживачког процеса, омогућујући свим људима да буду упознати с научним резултатима и путевима којима се до њих долази. Основни циљ науке може се посматрати управо као побољшање квалитета живота људи и овај пројекат на прави начин одговара на такав изазов. Грађани ће моћи да се прикључе нашем истраживању, да учествују у регрутацији нових испитаника, али и да се активно прикључе промоцији добијених резултата. Иако је у питању научно-уметничка акција за грађане Новог Сада, ми планирамо много шире активности које ће укључити људе из многих места широм Србије, јер ћемо тиме омогућити поређење добијених резултата по месту живљења али и њихову већу релевантност за све грађане Србије.
Шта је циљ овог пројекта, званично, и како га Ви доживљавате?
ЕкОтисак одговара на један од најважнијих изазова за савременог човека у вези с његовим односом према природи. Технолошки напредак је допринео стварању животних образаца и навика за које се испоставило да значајно нарушавају шири еко-систем. Прекомерна потрошња воде, непотребна употреба пластике, емисија издувних гасова су само неки од индикатора наше улоге као појединаца у глобалном загађењу. Циљеви пројекта усмерени су на различите акције које ће допринети усвајању нових, еколошких навика и животних стилова и тиме пружити допринос у борби против загађења. Свако од нас може имати важну улогу у тој броби и ЕкОтисак би требало да пружи могуће одговоре на питање како се то ради.
Које су теме које вас, поред климатских промена, окупирају у овом тренутку?
Центар за бихејвиоралну генетику реализује своје уобичајене истраживачке активности у вези с питањима која су веома важна за савремену науку, а то је испитивање улоге наследја и срединских услова у развоју специфичних стилова адаптације, особина личности и когнитивних способности. Тренутно радимо на резултатима прве епигенетичке студије у земљи, у којој смо испитивали промене у једном сегменту генома узроковане срединским чиниоцима и факторима окружења. У овом конкретном истраживању, испитујемо утицај ризичних понашања и злоупотребе психоактивних супстанци на промене у метилацији на ЦОМТ гену. Такође, планирамо истраживања проширење Регистра близанаца као базе која не укључује само близанце, него све породице са двоје и више деце које желе да узму учешће у нашим истраживањима, као и оснивање ДНК Биобанке, као важног националног ресурса за најсавременије студије у области психологије, медицине, генетике и биологије. Списак истраживања којима се бавимо је заиста дуг, али је важно нагласити да наш истраживачки тим све активности спроводи у складу с принципима отворене науке, у жељи да научне податке и научне резултате учини доступним свима.
Шта очекујете од следеће године када ће Нови Сад и званично бити Европска престоница културе и понети једну од најпрестижнијих европских титула? На који начин је могуће најбоље искористити овај статус?
Синтагма Престоница културе има много шире значење него што се то може наслутити на први поглед. Култура обухвата целокупно наше наслеђе, али и вредности које ће будуће генерације наследити од нас. Стога ми имамо одговорност за обрасце које негујемо у овом тренутку када су у питању уметност, наука, екологија или култура комуникације. Волела бих да Нови Сад ову титулу искористи на најбољи могући начин и постане престоница која негује отвореност, одговорност, међусобно уважавање и спремност за толерисање различитости. Генетика нас је научила да опстанак на овој планети дугујемо управо безбројним варијацијама и различитостима. Стога је неговање културе која подстиче различитости вероватно наш најважнији изазов.
