Дачић је на конференцији УН о животној средини у Београду рекао да Србија препознаје значај заштите животне средине на националном и глобалном нивоу, о чему сведочи и формирање засебног министарства у влади, те да је један од главних принципа којима се влада води поштовање права јавности да буде активно укључена у процес.
Он је казао да је влада обезбедила и средства за суфинансирање пројеката организација цивилног друштва, што доприноси подизању свести о значају заштите животне средине, унапређењу знања, као и реализацији пројеката који решавају појединачне проблеме.
Нагласио је и да је у циљу промовисања дијалога с предсавницима цивилног друштва успостављено пет Архус центара широм Србије.
Дачић је истакао и да влада препознаје значај унапређења регионалне сарадње у области заштите животне средине, што, кажзе, треба посматрати кроз допинос напретку на пољу усклађивања националних прописа и пракси земаља кандидата за чланство у ЕУ с политиком и стандардима очувања животне средине у земљама чланицама.
Наводећи да успех спровођења циљева зависи од финансирања, Дачић је рекао да је потребно обезбедити једнак приступ и глобалним и регионалним изворима финансирања.
"Изналажење нових извора финансирања, јавно-приватна партннерства, укључујући и подстицајне мере које државе треба да обезбеде, нека су од питања на која је потребно наћи одговоре, пре свега у оквиру УН", рекао је Дачић.
Борба против загађења не познаје границе, ојачати сарадњу
БЕОГРАД: Борба против климатских промена и загађења не познаје границе и зато је потребно ојачати сарадњу између држава, речено је данас на конференцији “Иновативна решења за смањење загађења у југоисточној и јужној Европи” у Београду.
На конференцији је речено и да је Србија предузела одлучне кораке како би испунила захтеве из Поглавља 27 у преговорима о приступању ЕУ, а који се бави животном средином, које је једно од најзахтевнијих поглавља.
Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да је морална обавеза и највећи изазов данас борба против загађења и за очување животне средине.
Прошлост нас упозорава да одузимамо будућност, наши преци се питају шта нам се десило, а будуће генерације се питају да ли ће њихово време икада доћи, рекао је Триван.
Он је навео да се југоисточна и јужна Европпа суочавају са заједничком нужношћу да свој економски развој ускладе с потребама људи и природе и свешћу да се животна средина мора сачувати.
"Обавеза је нас који сада стварамо да оставимо потомству бар онолико шанси за развој колико ми имамо, као што ми имамо право на ресурсе и здраву средину, не можемо то право одузети будућим генерацијама", рекао је Триван.
Он је истакао да је одговорност власти да истраје у борби против загађења и климатских промена и у испуњавању циљева одрживог развоја.
"Свесни смо изазова у борби против климатских промена јер оне не познају границе. Позивам да ојачамо сарадњу између држава и ујединимо напоре у борби против загађања", рекао је Триван.
Наводећи да ће Србија данас и сутра бити центар за регионално, европско и светско промишљање о кључним питањима заштите животне средине и иновативних решења које је потребно остварити, он је рекао да све учеснике везује посвећеност решавању изазова и да је ово одличан тренутак да се повежу.
Министар спољних послова Ивица Дачић истакао је да је Србија предузела одлучне кораке да би се испунили захтеви из Поглавља 27, а у циљу очувања ресурса, промоције зелене екомоније и бриге о здрављу становништва.
Дачић је рекао да Србија препознаје значај заштите животне средине на националном и глобалном нивоу, о чему сведочи и формирање засебног министарства у влади, те да је један од главних принципа којима се влада води поштовање права јавности да буде активно укључена у процес.
Он је казао да је влада обезбедила и средства за суфинансирање пројеката организација цивилног друштва што доприноси подижању свести о значају зашите животне средине, унапређењу знања, као и реализацији пројеката који решавају појединачне проблеме.
Нагласио је и да је у циљу промовисања дијалога с предсавницима цивилног друштва успостављено пет Архус центара широм Србије.
Дачић је истакао и да влада препознаје значај унапређења регионалне сарадње у области заштите животне средине, што, кажзе, треба посматрати кроз допинос напретку на пољу усклађивања националних прописа и пракси земаља кандидата за чланство у ЕУ са политиком и стандардима очувања животне средине у земљама чланицама.
Наводећи да успех спровођења циљева зависи од финансирања, Дачић је рекао да је потребно обезбедити једнак приступ и глобалним и регионалним изворима финансирања.
"Изналажење нових извора финансирања, јавно-приватна партннерства, укључујући и подстицајне мере које државе треба да обезбеде, нека су од питања на која је потребно наћи одговоре, пре свега у оквиру УН", рекао је Дачић.
Представник Програма УН за животну средину Сатја Трипати поздравио је одлуку Србије да иде ка ЕУ, наводећи да је једно од најтежих поглавља у интеграцији Поглавље 27, које се бави заштитом животне средине, јер је за испуњавање захтева потребно обезбедити 15 милијарди евра.
"Упркос томе што су цифре огромне, то говори да постоји изванредна прилика за напредовање. Такво улагање у будућност у Србији донеће напредак и просперите људима у овој земљи, региону и Европи", навео је Трипати.
Иако је, каже, тачно да је Београд један од чистијих градова на свету, и даље се може пуно урадити да се ситуација побољша, не само у главном граду Србије него и у југоисточној Европи.
Он је навео да је загађање "нови дуван" и да десетине милиона људи у свету свакога дана трпе последице, те да је и у региону неопходно предузети хитне мере како би се кренуло у правцу обезбеђивања земље без загађења.
"Очекујемо иновативна решења и видећемо да добијемо заједнички документ који ће ићи ка решавању узрока загађења у региону", рекао је Трипати.
Дводневна конференција на којој учествују представници 22 државе, у организацији УНЕП-а и српског министарства за заштиту животне средине, окупиће велики број стручњака који ће разматрати питања заштите животне средине, одрживог развоја, загађења, иновација…
