Тим хирурга, анестезиолога и свих других који морају да учествују у једној од најризичнијих интервенција у васкуларној хирургији, операцијом је пацијенткињи спасао живот.
Оперативно лечење анеуризме торакоабдоминалне аорте обавља се у само шест центара у Европи.
Међу њима је Клиника за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије.
Осам дана после интервенције, лекари могу да кажу да све иде како треба, и да кроз осмех објашњавају колико је ситуација била озбиљна. Знала је то и Слађана, али било је или операција, или да чека да анеуризма пукне. Нада се да ће ускоро кући, где је чека троје деце.
"Добро је, имам мало болове, глас се мало променио, надам се да ће да се врати, али, нисам се надала да ћу овако брзо да се опоравим", каже 38-годишња Слађана Ивановић.
Никола Илић са Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС објашњава да је специфично то што из анеуризме излазе сви важни крвни судови који хране и кичмену мождину, црева, јетру, бубреге, панкреас.
"Због тога се ове процедуре изводе и уз употребу вантелесне циркулације, зато што је важно да ове органе презервирамо док прекинемо доток крви кроз главни крвни суд", објашњава Илић.
У медицинским уџбеницима, и докторским радовима пише да је ова интервенција једна од најризичнијих јер се отвара и грудни кош и стомак.
"Примењује се спољна циркулација, то је додатно за нас посао, да се све обезбеди како треба све и адекватан и притисак, да све обезеди за хируршки рад, а да се не осете промене притиска", напомиње анестезиолог Биљана Баришић.
Професор Лазар Давидовић, директор Клинике за васкуларну хирургију, објашњава да такве операције некада трају и до десет сати, преноси РТС.
"Након отварања се примењује машина за вантелесни крвоток, привремено се из функције искључи лево плућно крило и након тога се вештачким крвним судом замени све што је болесно па у њега уграђују артерије које исхрањују кичмену мождину, јетру, слезину, бубреге, црева...", објашњава професор Давидовић.
Додаје да у операцијама учествује добро обучени мултидисциплинарни тим.
"Тим чине врло искусни анестиолози, хирурзи, радиолози, трансфузиолози и врло искусне медицинске сестре јер када се процес заврши у операционој сали то је само први корак и почиње један сложен постоперативни опоравак који траје по пет, шест дана", објашњава Давидовић.
Додаје да овај поремећај најчешће погађа пацијенте између 30 и 40 година.
"Болови у грудима, леђима, промуклост, хроничан кашаљ могу да укажу да неко има анеуризму торакоабдоминалне аорте", објашњава Давидовић.
Додаје да се оперативни захвати ове врсте осим пацијентима из Србије изводе и код пацијената из Црне Горе и Хрватске.
А Слађана би у наредних неколико дана требало да буде отпуштена на кућни опоравак.
На контролу ће долазити једном месечно, а потом на годину дана.
