Сто одсто зараде родитељима тешко болесне деце

Скупштина Србије усвојила је Закон о здравственом осигурању.
d
Фото: Dnevnik.rs

Међу значајним новинама које доноси јесу редован скрининг преглед и сто одсто зараде за родитеље тешко оболеле деце.

Предвиђено је да родитељи имају право на боловање и да током лечења детета од рака или неког другог тешког обољења до навршене 18 године добијају целу зараду, а боловање ће морати да обнављају на сваких шест месеци. До сада су родитељи тешко оболеле деце имали право на 65 одсто личних примања и четири месеца боловања и обично су напуштали посао или добијали отказ како би били уз своју болесну децу.

Новина је и то да ће изабрани лекар моћи да отвори боловање до 60 дана, уместо досадашњих 30 дана, као и да лекари специјалисти могу да упуте пацијента на болничко лечење, а не само изабрани лекар.

Предвиђено је и да они који се три пута не одазову на превентивне прегледе, а за то немају оправдање, морају да плате 35 одсто цене лечења, ако се разболе од болести за коју је био предвиђен скрининг. Зашто је скрининг толико важан? Србија је по оболевању од рака на 18., а по смртности на другом месту у Европи. То јасно указује на неопходност већег ангажовања на превентиви и раном откривању рака, што Република Србија и чини увођењем организованих скрининг програма, кажу у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. Најчешће малигне болести у Србији 2012. године биле су: рак дојке, плућа, простате, дебелог црева и грлића материце. За сада, у Србији постоје три програма превенције: скрининг рака дојке, скрининг рака грлића материце и скрининг рака дебелог црева.

Кад је у питању рак грлића материце, у Србији, са стопом морталитета од 7,7 на 100.000 Србија је по смртности на трећем месту међу европским земљама. Две трећине случајева открива се тек након ране инвазивне фазе, а сваке године од рака грлића материце умре више од 600 жена. Рак дојке у Србији погађа 22 од 100.000 жена и трећи је најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година. Дијагностикује се код сваке дванаесте жене, а у 70 посто новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2цм, што значи да је фаза узнапредовала. Сваке године од рака дојке умре више од 2.000 жена.

Стопа морталитета од рака дебелог црева и ректума у Србији износи 16,6 на 100.000 становника и други је узрок смрти од рака код мушкараца, а трећи узрок смрти код жена. Стопа морталитета код мушкараца је већа за 15%, а код жена за 19% од стопе морталитета у Европској унији. Сваке године од рака дебелог црева умре више од 3000 мушкараца и жена.

Програми скрининга значајно смањују морталитет од рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке. Скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији. Циљ скрининга рака дојке је смањивање морталитета док се са организованим скринингом рака грлића материце и рака дебелог црева, смањују и инциденција и морталитет.


Јединствене листе чекања

Предвиђено је и формирање јединствене листе чекања коју ће да води РФЗО. Уводе се нови основи осигурања за пољопривреднике, за лица која обављају послове јавног бележника и извршитеља, за оне који примају пензију или инвалиднину искључиво од страног носиоца осигурања, односно оне који су стално или привремено настањени у Србији, за жртве тероризма и борце којима је статус утврђен у складу с прописима о заштити бораца.

Када је реч о Закону о здравственој зашити, пребацује се примарна здравствена заштита на државни ниво, осим апотека које остају у надлежности локалне самоуправе.


Организовани скрининг представља масовно позивање циљне популације на тестирање и тумачење скрининг тестова праћено строгом контролом квалитета и извештавањем. Организовани скрининг се ради у циклусима на неколико година (2 или 3, у зависности од врсте скрининга) у складу са епидемиолошким и демографским подацима као и кадровским и финансијским капацитетима.

Скрининг тест примењује се са циљем раног откривања болести. За рано откривање рака грлића материце користи се цитолошки брис грлића материце (Пап тест), за рано откривање рака дебелог црева - имунохемијски тест на окултно крварење у столици (иФОБ тест) и колоноскопија, а за рано откривање рака дојке, мамографија.

Циљна група скрининга за рак дебелог црева јесу мушкарци и жене од 50 до 74 године живота, а циљ је обухватити најмање 75 посто циљне популације.

У скринингу за рак дојке циљна група су жене од 50 до 69 година живота, а треба обухватити најмање 75 посто популације. Ради се на две године, мамографским прегледом. Скрининг за рак грлића материце ради се на циљној групи жена од 25. до 64. године живота, такође треба покрити најмање 75 посто циљне популације. Понавља се на три године, након два негативна налаза у периоду од годину дана, цитолошким брисом грлића материце.

Убудуће ће и лекари специјалисти моћи да упуте пацијента на болничко лечење, а не само изабрани лекар.

И. В.

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести