Стрес и животна неизвесност воде до депресије и болести душе

НОВИ САД: Због све више стресних момената, животне неизвесности, као и економске ситуације, долази до развоја разних психопатолошких стања, а психолог Александар Шибул каже како је најприсутнија депресија, потом анксиозност и стална узнемиреност.
depresija
Фото: pixabay.com

Савремени западни човек постао је веома анксиозан и напет, скоро до ивице пуцања, сматра Шибул, па тако и често долази до конфликата због „ситница“, које су у ствари само кап воде која прелива чашу. Мали број људи се носи на конструктиван начин са свакодневним изазовима, а већина реагује кроз агресију ка спољнем свету или депресију, што је вид агресије заробљен и усмерен ка себи.

Наша личност је комбинација гена, породичног наслеђа - предака и искуства насталог кроз интеракцију са собом и околином. Таква комплексна динамика ствара особу која је способна да се адаптира и да на здрав и конструктиван начин иде кроз живот, разуме се кроз стално присуство патње и распетости свога бића, али се поред свега тога процес индивидуације не зауставља. Када станемо с развојем, онда нас стихија живота води кроз несагледиве урвине које нам само повећавају бол и патњу, за коју немамо решења. Тако настаје негативан, неадаптибилан ток живота који води ка болести и немогућности да се на самосталан начин изборимо с очекивањима околине и сопственим жељама. Депресија је највише присутна, потом анксиозност и стална узнемиреност. Све више стресних момената, животне неизвесности и, наравно, економска ситуација, утичу на развој разних психопатолошких стања, сматра Шибул.

У градовима и код образованијих људи стигматизација ових пацијената је веома мала, пре свега зато што данас постоји брза размена информација захваљујући виртуалној стварности.

Добра страна је што се стручњаци за ментално здравље све више укључују у разне пројекте који имају за циљ да делују превентивно и да укажу на значај помоћи коју психијатри и психолози могу да пруже, напомиње Шибул и додаје како је кључ менталног здравља у мотиву да се развијамо константно и да, када наиђемо на препреку, затражимо стручну помоћ, јер сами себе из јаме не можемо да избавимо.

Светски дан менталног здравља обележава се 10. октобра, а Институт за јавно здравље Војводине тим поводом организује Трећи Фестивал менталног здравља чији слоган је „Како смо у свету који се мења?“. Фестивал ће се одржати на више локација у Новом Саду и околини од 10. до 25. октобра 2018. године, у сарадњи с више од 40 партнерских установа и организација. Фестивал је подржала Градска управа за здравство Града Новог Сада.


Отварање Фестивала менталног здравља

Отварање Фестивала је данас, у 19 часова у књижари “Булевар букс”, Булевар Михајла Пупина 6 у Новом Саду, где ће бити одржан округли сто “Шта нам је потребно за боље ментално здравље?“.

О положају менталног здравља у нашем друштву и перспективама за његово унапређење говориће специјалиста психијатрије др Слађана Ралевић, доктор психолошких наука проф. др Весна Гаврилов Јерковић, правник Марко Миличевић, специјалиста психијатрије и судске психијатрије мр Јосип Дадасовић, социјална радница Анђелка Привуловић, доктор психолошких наука проф. др Вељко Јовановић, најављују у Институту и напомињу да није потребна пријава за долазак на округли сто.


Фестивал менталног здравља одржава се од 2016. у Новом Саду и околини и укључује сарадњу Института за јавно здравље Војводине и установа и организација које се баве унапређењем и заштитом менталног здравља и благостања становништва. Том приликом, покрећу се важне друштвене теме, преиспитује по ложај менталног здравља у (нашем) друштву, а нашим суграђанима свих генерација нуде се бројни бесплатни психолошки и креативни садржаји, најављују из Института за јавно здравље Војводине.

Фестивал менталног здравља укључује бројне активности, за све генерације, а посетиоци ће моћи да учествују и посете четири изложбе, 13 радионица, два округла стола, три филмске пројекције, осам предавања, шест трибина, као и рекреацију, позоришну представу и игранку.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести