Он кроз конференције покушава да доведе светске стручњаке из области програмирања, како би наша публика имала прилике да научи нешто више из тог света, али се труди и да промовише нашу земљу у иностранству као земљу инжењера. Члан је и „ПХП Србија“ највећег програмерског удружења код нас, које кроз бесплатне радионице и предавања едукује домаћу програмерску заједницу о најбољим праксама, када је најпопуларнији програмски језик ПХП у питању.
Осим тога, Чедомировић с тимом „Петља“ (платформа за алгоритамско описмењивање деце) покушава да имплементира програмирање у основне и средње школе, а кроз организацију „IT Girls“ бесплатним предавањима промовише и приближава ИТ индустрију девојчицама и девојкама свих узраста.
Он сматра да је данас, више него икада постало императив увести програмирање у школама као основни предмет.
-До сада су то били изборни предмети, да ли час информатике на ком се о програмирању можда само причало, али није постојало системско решење како уврстити програмирање у наставу за више разреде. Фондација „Петља“ прошле године успела је да своју платформу за учење програмирања уведе у основним школама, те је сада учење „Python“ програмског језика обавезан предмет у петом и шестом разреду основне школе и то је сјајно. Сада то радимо и са средњим школама - каже Чедомировић за „Дневник“ и додаје да као неко ко је завршио средњу техничку школу, студира на ИТ факултету и ради у тој индустрији, не може да буде поноснији што је Србија једна од ретких земаља у Европи, која има уврштен квалитетан начин учења програмирања у основним школама.
Према његовим речима, нешто што је било „немогућа мисија“, „Петља“ је урадила одлично, и иако су начињени велики кораци, све још треба да „легне“ на своје. Програмирање је сада саставни део наставе сваког ученика у основној школи.
-То је будућност и основ за бављење било којом граном индустрије, што не значи да ће сутра сви бити програмери, напротив, али је јако важно да клинци развијају мождане вијуге програмерским логичким задацима- напомиње Чедомировић и појашњава да су основ сваког учења програмирања алгоритми, а развијањем алгоритамске писмености код деце, омогућено им је да сутра буду бољи инжењери, економисти, маркетинг стручњаци, менаџери, правници...
Он истиче да не постоји индустрија у којој алгоритамска писменост неће наћи своју примену, а деца која науче алгоритме у петом, шестом разреду, сутра ће имати велику предност у односу на своје вршњаке који немају уведено програмирање у основне школе.
Чедомировић сматра да је незахвално говорити о репутацији домаћих ИТ стручњака у односу на свет, јер смо ми јако мало тржиште.
-Србија је и даље претежно „outsourcing“ земља, што значи да ми и даље изнајмљујемо наше људе на сат како би радили за иностране клијенте. У таквом окружењу у ком се пројекти смењују брзином светлости, тешко можемо да изградимо домаће стручњаке за одређену област или грану индустрије и кажемо да смо спремни за такмичење на светском нивоу- сматра Чедомировић.
Да би успели у тој трци, потребно је да градимо што више самосталних производа и њих продајемо страним клијентима, како би могли да се поредимо са светом. С друге стране, то никако не умањује стручност домаћих ИТ-ијеваца, истиче наш саговорник и додаје да имамо сјајне инжењере са пуно потенцијала
-Нови Сад је нови ИТ центар у Србији, и у многим стварима је престигао Београд. Верујем да је главни разлог за то уплив иностраног капитала који је омогућио да се и у мањим местима покрену мале и средње компаније које су изнедриле сјајне стручњаке, који су касније отварали своје компаније или направили светске производе, као што су видео игре у домаћој радиности, које су довеле до тога да Нови Сад постане центар ИТ сцене и зато је и важно померити се што више из „аутсорсинга“- каже Чедомировић.
Чедомировић сматра Србије још увек није инжењерска земља, али да има огроман потенцијал да то постане.
-Каскамо и даље да испратимо трендове када су нове технологије у питању, доста смо напредовали по питању „аутсорсинга“, али да бисмо спречили да постанемо нова Индија, односно јефтина радна снага, коју странци изнајмљују за мале паре, морамо да се фокусирамо на стартап културе, која је код нас и даље на ниском нивоу- истиче Немања и напомиње да имамо неколико компанија које су раме уз раме са светским играчима, али је то укупно гледано и даље мали проценат.
Иако постоји доста стартапа код нас, већина је у почетној фази развоја, те мало њих успе да направи профитабилан бизнис.
- Разлог је што стартап култура још увек није популарна у Србији. Ми као нација нисмо навикли да нешто пропадне, не иде, не успе, а то је предуслов стартапа. Потребно је много покушаја и неуспеха, пре него што нешто крене. Већина је чула за игрицу „Angry Birds“, управо она је успела тек из 52-ог покушаја, односно 51 пројекат пре тога био је неуспешан, док наредни није постао светски хит- каже Немања и наводи још један пример „магичног спреја“ за аутомобил, који је успео тек из 40-ог покушаја. Он поручује да не треба да се плашимо неуспеха, већ да га прихватимо као део културе.
Један од начина како можемо да промовишемо Србију као инжењерску земљу су управо конференције на којима ће светски стручњаци домаћој публици пружити могућност за учење.
-Тако је прошле године домаћа публика имала прилику да слуша творца ПХП програмског језика, као једног од најзаступљенијих програмских језика на свету који покреће више од 80 одсто Интернета. Ове године домаћа публика имаће прилику да прича са стручњаком из „Мозиле“ као и развојним експертом из „Гугла“ на „GrowIT“ конференцији која ће се одржати 1. и 2. децембра на Новосадском сајму- каже Немања и додаје да ће Новосађани имати прилику да уче од 30 стручњака светског калибра, те да сутра споје бизнис и програмирање и направе домаће производе које ће извести у иностранство.
Маша Стакић
Фото: Приватна архива
