То у преводу значи да с једне стране стоји пацијент, а са друге његов терапеут, обављајући сесију у виртуелном свету и имајући свако свог аватара.
– Ми смо овде део тима који се бави истраживањем и развојем, првенствено технологијама попут блокчејна, мета и 3Д светова, што је сад доста актуелно и популарно, а бавимо се и напредним верзијама сигурности и безбедности корисника на интернету, коришћењем напредних алгоритама за аутентификацију, попут биометријских отисака прста, зенице ока и слично – објаснио је за „Дневник” Стефан Дејановић, асистент на Факултету техничких наука и технички директор компаније „Ovii”. – Најпре је била експанзија блокчејна, сви су причали о томе и криптовалутама, неко је зарађивао, неко губио, па се то стишало, а онда је „Фејсбук” изашао са великом вешћу да мења своје име у „Мета”, што је скраћеница од „Metaverse”. Њихова идеја је да све претворе у виртуелне светове где би сваки корисник имао свог аватара. Они су дали тај најјачи ударац, али нигде још увек нема праве примене, док ми на развоју ове технологије радимо већ пет година, од 2018. Убацивши блокчејн и биометријску идентификацију ради сигурности, дошли смо до нашег тренутно главног случаја „Хабет”.
Дејановић се осврнуо и на данашње проблеме младих које су превише заокупљени игрицама и интернетом.
– Тај проблем непрестано расте и знамо шта се десило у мају. Управо тада смо и били позвани у Градску кућу, као део радне групе, да бисмо представили своју платформу. У Новом Саду, па и у Србији, имамо ограничен број терапеута, док на овај начин отварамо веће тржиште стручњака који могу да донирају своје услуге.
У сталној су комуникацији са психотерапеутима, који им дају сугестије како да побољшају и учине што интересантнијом иначе интерактивну платформу, те су, између осталог, омогућили да пацијенти преко ње воде дневник.
– Изразили су да им је доста битна гестикулација током разговора, говор тела и слично, али у одређеним фазама – објашњава. – Што се тиче тона гласа, он лако може да се препозна јер преносимо звук преко интернета, а кад дође до тога да терапеут захтева да види како се пацијент креће и шта ради, имамо посебну функцију да се пређе и на видео-позив. Схватили смо да су врло заинтересовани за ову врсту рада, а циљ нам је да ове године направимо студију случаја на Одсеку за психолологију и проверимо у којој мери он доприноси терапеуту, а у којој клијенту. Волео бих да то учинимо на домаћем терену и да наиђемо на разумевање одређених организација. Ако не, онда ћемо морати да се окренемо Великој Британији или Америци. Радимо и на томе да укључимо вештачку интелигенцију. На пример, да постоје аватари који би били асистенти реалном терапеуту. Њихов задатак би био да раде неке интересантне вежбе са корисницима и изведу резултате, које ће терапеут касније моћи да анализира. Није нам циљ да заменимо праве терапеуте, већ да побољшамо њихов рад.
Како каже, доста тога је урађено у Великој Британији, са чијим су здравственим центром урадили пилот-пројекат.
– Они имају регулаторно тело чији је задатак да контролише компаније које се баве коцкањем и видео-играма, будући да су оне дужне да део новца врате за лечење зависника кроз терапеутске сесије одвикавања. Доћи на УКГЦ листу, која тамо постоји, значи пак бити сертификован пружалац здравствене помоћи људима који имају проблема с менталним здрављем и зависношћу, а ми смо тренутно у процесу добијања те дозволе. Многе научне студије показале су да када ставите људе у њима блиско окружење, боље примају терапију, јер се лакше опусте и отворе – додаје Дејановић.
– Да би неко ушао у тај свет, он мора да скенира своје лице и према томе се креира његов аватар. Радимо и на патенту да све то што радимо и заштитимо кроз нашу платформу „Аватар ДНК”. Она се може применити на штошта, јер све што обављамо и потписујемо у виртуелном свету требало би да важи и у стварности, рецимо у банци – напомиње.
Како додаје, идејни творац приче је Дион Крум, власник и главни директор компаније „Овии”, а у оквиру тима је и његов син Виел Крум, који живи у Француској и задужен је за маркетинг.
– Он је иначе био глумац и веома је страствен у домену менталног здравља младих, па нам даје инструкције на који начин треба да радимо са њима. Ја водим осмочлани технички тим у Новом Саду, а имамо и неколико људи из Марока који се баве виртуелном технологијом – додаје саговорник.
С. Милачић
