Прималац органа је 35-огодишњи В. С, а донор је његова супруга О. Л, сазнајемо од управника Центра за трансплантацију ћелија, ткива и органа Клиничког центра Војводине и управника Клинике за нефорлогију КЦВ професора др Игора Митића.
- Прималац органа В. С. је две године на дијализи и 20 година је бубрежни болесник, а и он и давалац органа, његова супруга, су добро и постопераивни ток протиче у реду - казао је професор Митић за “Дневник” и додао да су и донор и прималац из Срема.
Према његовим речима, од марта су, због епидемије ковида, обустављене кадаверичне трансплантације, јер је ризик био јако велики, па су обустављени и други трансплантациони програми.
- Сада смо поново почели да радимо трансплантације и пре две недеље урађене су трансплантације костне сржи код двоје пацијената, који су добро и данас иду кући - испричао је др Митић.
Трансплантација бубрега је прошла у реду, уз све мере превенције ширења и заразе ковид инфекцијом. Давалац и прималац су били изоловани пре трансплантације, имали су честа тестирања на ковид-19, а код њих је улазио мањи број лекара и медицинских сестара и техничара.
- Тиме смо смањили ризик, иако је он увек присутан, али корист од трансплантације за болеснике је далеко већа од ризика. Уколико епидемиолошка ситуација у Новом Саду и Војводини буде повољна, надамо се да ћемо моћи да наставимо трансплантациони програм. Наравно, уз све мере опреза и препоруке, као и одлуке Кризног штаба - нагласио је др Митић.
У Клиничком центру Војводине се надају и да ће осим битке са ковид инфекцијом, наставити да пружају и комплексне медицинске услуге грађанима, које су неопходне, јер људи болују и од других болести.
- Мождана смрт је потпуни губитак мождане функције. Од тог тенутка, органи могу да се узму само у року од 24 сата, јер без обзира на дисање уз помоћ апарата, органи пропадају. Чак и ако би пацијент остао на апарату за дисање, умро би у року од неколико дана. Операциони захват приликом вађења органа, експлантације, је класичан и ради се у анестезији, иако пацијент не може да осети никакав бол, а након експлантације ради се обдукција - објаснио је раније др Митић и додао како је стање мождане смрти пораз лечења и представља губитак и за медицинско особље које је лечило пацијента.
- Трансплантација је изузетно важна, и то и од живих сродника и несродних особа, као и кадаверичне трансплантације, јер је то најбољи начин лечења оболелих - истакао је др Митић.
О значају трансплантације професор Митић је и раније говорио за “Дневник”, када је истицао како су оне знак цивилизацијског напретка и солидарности.
- Трансплнтација је једини начин преживљавања пацијената са болестима срца, плућа и јетре, а једина је шанса за лечење бубрега. При томе, трансплантација бубрега је и јединствена медицинска процедура која ја најбоља за болесника, а најјефтинија за државу - казао је раније др Митић.
Објаснио је да, када је реч о кадаверичним трансплантацијама, о њима се ни не размишља док се не потврди мождана смрт и тек мождано мртва особа постаје потенцијални донор. Пацијент који је мождано мртав, дише уз помоћ апарата, а једино је рад срца спонтан и не зависи од мозга. Међутим, без подршке апарата за дисање, срце би стало у року од два до три минута.
Љ. Петровић
