Три четвртине грађана каже да живи добро или осредње

Према истраживању Демостата сваки други грађанин Србије задовољан је својим животом, три четвртине грађана каже да живи добро или осредње,

наспрам једне четвртине која каже да живи лошије.

"То је податак који охрабрује, као и податак о броју оних који су задовољни својим животом и по том нивоу задовољства се приближавамо западноевропским земљама", рекао је аутор истраживања социолог Срећко Михаиловић.

Такође, како је навео, више од половине, односно 54 одсто испитаних грађана Србије има наду и осећање позитивне енергије, наспрам 40 одсто оних које карактеришу забринутост, страх, песимизам, немоћ...

О томе ко има моћ у Србији, осам од десет испитаника сматра да су и моћ и утицај концентрисани у лику и делу премијера Александра Вучића, а одмах иза њега су по моћи и утицају ММФ и Светска банка.

Следе домаћи капиталисти и тајкуни, институције ЕУ, Скупштина Србије, медији, стране амбасаде, стране компаније које послују у нашој земљи затим институције државе и друштва, док је председник Србије на десетом месту.

Истраживање је показало и да политичком сценом као лидер доминира Александар Вучић, а кад је реч о партијама, СНС, иако је, према речима Михаиловића, изражена дистанца према политици и раширен антипартизам.

Половина испитаника сматра да је за Србију најбоље то што има лидера као што је Александар Вучић, док трећина не мисли тако, а у рангирању лидера који су били на челу Србије у последњих 30-ак година, на првом је емсту Јосип Броз Тито, док је Вучић на другом, Зоран Ђинђић на трећем...

Две трећине испитаника слаже се са тврдњом да је у земљи стање толико тешко да се може решити "једино чврстом руком", али Михаиловић каже да забрињава што је један од резултата анализе да је велики број ауторитарно оријентисаних грађана, чак три петине њих.

На следећим председничким изборима кандидат владајућих странака имао би девет пута веће шансе него кандидат опозиције, а пет пута веће шансе него сваки независни кандидат, следи из истраживања Демостата, а Михаиловић каже да је највећи број грађана склон да гласа за председничког кандидата којег предложе владајуће странке.

Трећини испитаника ближе су владајуће странке, 11 одсто њих рекло је да су им ближе опозиционе партије, док је чак 56 одсто рекло да им нису блиске ни једне ни друге.

"Нема потребе да изненађује велики број антипаријтски оријентисаних грађана, јер је то уобичајен постотак када су избори далеко или бар релативно далеко. Али ако посматрамо само испитанике који имају став према партијама, однос је четири према један у корист странака на власти", рекао је Михаиловић.

Петина испитаника има позитиван однос према демократији као вредности, четвртина има негативан став, али чак 56 одсто испитаника није у стању да разлучи демократско од недемократског.

Истраживање, које је урађено у октобру 2016. на репрезентативном узорку од 1.500 испитаника путем непосредног личног интервјуа "лицем у лице", осмислио је, реализовао и интерпретирао истраживацки тим Истраживачко-издавачког центра Демостат, којим је руководио социолог Срећко Михаиловић.
(Танјуг)

EUR/RSD 117.5660
Најновије вести