Сајам организује Друштво пчелара "Београд", а на њему учествује више од 120 излагача пчелињих производа и 70 излагача пчеларске опреме.
Градски секретар за пољопривреду Саво Павичић истакао је да је поносан што је некада скромна изложба данас постала међународна манифестација.
"Поносан сам што су Град Београд и Република Србија препознали пчеларе и повећали субвенције. Град је издвојио 35 милиона ове године, тако да сви пчелари са територије Града Београда, који имају уредне папире, добијају већ пар година уназад субвенције. То је око 120.000 динара на годишњем нивоу, да могу да купе опрему и кошнице", рекао је Павичић.
Председник Друштва пчелара "Београд" Слободан Чумић оценио је да је пчеларство много више од пуког занимања.
"То је и љубав и страст према природи и према очувању екосистема. Наравно, и ми пчелари нађемо себи неки мали интерес у свему томе. Ипак, од пчела најмање зарађују пчелари, а највише добијају и грађани кроз храну, а кроз опрашивање и пољопривредници. Ово је својеврсна смотра пољопривревредних произвођача, пчелара, који у многоме помажу да и наши приноси на њивама буду већи", навео је Чумић.
Један од излагача, пчелар из Пожаревца Дејан Јовановић, рекао је да је нарочито поносан на багремов и липов мед, који је, због изузетног квалитета, имао успешан пласман у Шведску.
Јовановић је понудио и савет како препознати квалитетан мед.
"Сваки мед мора да кристалише, мора да временом ухвати кристале. Осим багрема. Багремов је нектарски и теже кристалише. Сунцокрет, липа, ливада и прави мед је онај који је кристалисан. Он може да се врати у почетно стање, у течно стање, док лажни мед нити може да кристалише, нити има својство кристализације", објаснио је Јовановић.
Пчеларка са Златибора Нада Бојић саветује да се квалитет меда може проверити и по томе како цури.
"Сваки мед од пчелара је добар. Мед не сме да се прекида, ова нит мора и на ветру да иде у једном правцу", рекла је Бојић.
Упркос недавном открићу шећера у меду код бројних произвођача по српским продавницима, што су потврдиле и стручне анализе, организатори и учесници сајма тврде да је на Ташмајдану сав мед исправан.
Што се тиче пчелара, Чумић наводи да када предају мед откупљивачима, морају да се претходно ураде анализе.
Како каже, нико неће да плати мед који није исправан.
"Шта се дешава даље? После откупа, од бурета до тегле, ми заиста не можемо да нагађамо. Можемо само да кажемо нашим грађанима да они могу да овде на Ташмајдану нађу 100 посто прави, природан мед, од правих пчелара. Овде су пчелари по 30 година и нешто тако лоше, ја мислим да је немогуће да се појави", рекао је Чумић.
Градски секретар за пољопривреду Саво Павичић истиче да је сав мед на сајму исправан.
"Ко хоће да нађе добар мед, нека посети овај сајам, нађе свог пчелара и најбоље да виде да ли им се свиђа или не свиђа и да купују на провереном месту", изјавио је Павичић.
Са њим су сагласни и пчелари.
"Ми смо овде на сајму 30 година. Са потрошачима не смемо да се играмо. Инспекција редовно долази. Прошле и претпрошле године су били и са свих тезги су узимали узорке. Пронашли су један или два узорка и то не да није био мед или је било шећера у меду, него је био прегрејан. Све остало на сајму је било како треба", навео је пчелар из Пожаревца Дејан Јовановић.
Међународни сајам пчеларства "Ташмајдан 2023" биће отворен до 8. октобра.
