Она је истакла да „Батут” прати епидемиолошку ситуацију која се односи на епидемију морбила у Србији, али и све друге заразне болести.
Епидемија малих богиња која се појавила у нашој земљи резултат је неадекватног обухвата ММР вакцином циљне популације, која је довела до урушавања колективног имунитета, рекла је Јовановић и додала како су апели да се деца вакцинишу дали резултате и повећан је обухват имунизацијом.
У Србији је после 25 година у току највећа епидемија морбила, са првим смртним случајем после 20 година. Епидемија је почела у октобру прошле године и до 25. априла заражено је 4.858 људи, а било је 15 смртних исхода.
Вакцинација се спроводи у циљу спречавања и сузбијања заразних болести и најбржи је и најјефтинији начин контроле, којим се одстрањују и на крају искорењују многе заразне болести и зато представља приоритет у здравственој заштити.
Државни секретар Министарства здравља Мехо Махмутовић указао је на то да је у Србији уведен нови трогодишњи програм обавезне и препоручене имунизације. Програмом је предвиђено уводење обавезне вакцинације деце против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније, затим пасивна имунизација превремено рођене деце против обољења изазваних респираторним синцицијелним вирусом, као и обавезна имунизација здравствених радника против малих богиња, заушака и рубеле. Сваки динар уложен у превенцију штеди један евро у лечењу пацијената, нагласио је Махмутовић.
Према Календару обавезне имунизације, у Србији се спроводи вакцинација против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, дечје парализе, хепатитиса Б, морбила, заушака, рубеле, обољења изазваних вирусом инфлуенце тип Б и обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније.
Број оболелих од малих богиња у Аустрији прошле године се утростручио у односу на претходну, саопштио је Центар за вирусологију Медицинског универзитета у Бечу и упозорио на то да се и у 2018. бележи повећан број обољења, са до сада регистрованих 38 случајева.
Аустријски епидемиолози и ранијих година упозоравали су на то да су извор заразе невакцинисани и непотпуно вакцинисани имигранти из земаља бивше Југославије, нарочито из Босне и Херцеговине.
Прошла година је широм Европе била обележена већом појавом малих богиња, што се манифестовало порастом броја обољења, али и смртних случајева. Нажалост ситуација ове године, за сада, није ни мало боља. То што и данас још има људи који умиру од болести која се може спречити вакцинацијом, апсолутно је непотребно, трагично и неприхватљиво, истакао је бечки епидемиолог Хајдемари Холцман.
Шефица Канцеларије СЗО за Србију Жофија Пустаи нагласила је да вакцине на годишњем нивоу спасу два до три милиона живота и оне су део развојних циљева без којих нема даљег развоја. Она је истакла да Србија није једина земља која има проблем с малим богињама и да тај проблем имају Украјина, Румунија, Француска, Италија, Грчка.
Циљ систематске обавезне имунизације је достизање и одржавање 95 одсто обухвата вакцином на нивоу целокупне популације деце. У 2017. години у Европском региону СЗО, у епидемији морбила пријављено је 21.315 оболелих, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину.
Љ. П.
