Простором опремљеним по најсавременијим музеолошким стандардима доминира стална поставка “Српска црквена уметност у Мађарској” са више од 450 експоната: икона, портрета и богослужбених предмета. Одабрани експонати изложени су тако да стварају целовиту слику о историјату Срба у Мађарској, оснивању и деловању Епархије будимске и њених владика, али и да сведоче о настанку, развоју и дометима српске ликовне уметности на простору некадашње Угарске, као и о уметницима и значајним личностима који су живели и стварали на овом тлу.
– Српска компонента овдашње богате културне историје биће овом музејском поставком обухватније представљена, иако је у самом граду, који и сам представља музеј на отвореном, очигледна у лику седам прелепих цркава које су Срби градили, од епохе Велике сеобе под Патријархом Чарнојевићем – навео је у свом слову министар Вукосављевић. - Сентандреја показује да је српски народ свој животни опстанак изједначавао са потребом одржања своје културе, духовне и материјалне. Али српски културни простор, свуда где је присутан, коегзистира са културним просторима других народа. То прожимање обогаћује српску културу, као и културе народа с којима се она додирује, те у великој мери оснажује културну сарадњу међу народима и државама.
По министровим речима, Мађарску и Србију везује много тога. Између осталог, навео је, Србија је поносна што је припадници мађарског народа, који живе на њеном тлу, с правом сматрају за своју домовину. Исто тако, додао је министар, Србија цени и поштује то што Срби у Мађарској уживају сва права загарантована светским стандардима у области заштите националних мањина. Он је истовремено изразио уверење да ће новим епархијским музејом бити додатно оснажене везе између две државе, као и да ће сама поставка, са експонатима који спадају у сам врх српске црквене уметности, „учинити да се наши мађарски пријатељи боље упознају са културом суседног српског народа“:
- „Ми же Сентандрејци, целог света славни“, наводи српски романсијер рођен у Сентандреји, Јаков Игњатовић, некада омиљену песму својих суграђана. Музеј Епархије будимске биће нова, садржајна тачка на овом месту богатог памћења. И напокон, на овом ће месту и нови нараштаји српског народа, и овде у Мађарској и ма где живели, имати могућности да посведоче, и себи и другима, ко су им били преци и чему су тежили – поручио је Владан Вукосављевић, захваљујући се у име Владе Србије и Министарства културе и информисања Влади Републике Мађарске, без чије би, како је рекао, велике помоћи и подршке пројекат обнове комплекса Препарандије био „знатно компликованији и са неизвесним временским роком завршетка“.
Поменути радови на комплексу Препарандије обухватили су темељну обнову старе учитељске школе, као и довођење у ред - од ентеријера до потпуно нове фасаде - двоспратног соцреалистичког здања дозиданог седамдесетих година прошлог века, које је у процесу реституције такође припало Епархији будимској. У обнову комплекса и његово опремање Влада Мађарске уложила је око 2,5 милиона евра (укупно је, иначе, за приоритетне пројекте СПЦ у Мађарској, међу којима је и изградња депаданса Музеја Епархије будимске у непосредној близини Храма Светог великомученика Георгија у Будимпешти, обезбедила пет милиона евра). Министарство културе и информисања Србије помогло је цео подухват са 5 милиона динара и 330.000 евра.
Велику пак стручну помоћ епархијски музеј је имао у конзерваторима Галерија Матице српске и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Подсетимо, ГМС је већ дуже од четири деценије у континуитету посвећена заштити културног наслеђа Срба на простору Мађарске, у првом реду захваљујући истраживањима недавно преминулог историчара уметности Динка Давидова по црквама Будимске епархије. На основу његовог рада организована је рестаурација већег броја предмета, а 1973. приређена је и изложба „Иконе српских цркава у Мађарској”. У међувремену је било још неколико значајних изложби, реализованих и у сарадњи са Заводом, последња лане, када је у ГМС изложен потпуно рестауриран иконостас Арсенија Теодоровића из некадашње Саборне цркве у Будиму.
Истичући да је почаствован позивом да присуствује отварању новог Музеја Епархије будимске, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је за „Дневник” да је овај дан од изузетне важности и за српску и за мађарску културу, јер ће се благо настало и чувано у протеклих 300 и више година на том простору наћи у модерном излагачком простору, опремљеном по најсавременијим музеолошким стандардима, и на тај начин из орманске таме изаћи на видело дана. „Ово је још један доказ како се удруженим снагама, у овом случају бригом о реликвијама из заједничке прошлости, може урадити много тога у интересу наших двају народа, наше две државе. Адекватно чување тих реликвија важно је и за Српску православну цркву и за српски народ и за Сентандреју, али је важно и што се то невероватно благо доживљава као заједничко. И добро је што су политичке прилике такве какве јесу, и што мађарска држава може да помогне и изнад уобичајених оквира”, поручио је председник Пастор.
– Отварање новог српског црквеног музеја у Сентандреји представља изузетан догађај за српску културу и музеологију. Биће то незаобилазно место за сваког коме је циљ боље познавање и разумевању наше националне и историје ликовне уметности, али је у питању и културни топос који даје велики допринос успостављању још бољих и чвршћих веза између мађарске и српске културе – рекла је за наш лист управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски. Директор Покрајинског завода Зоран Вапа истиче да ће у години када се отвара музеј бити завршени и конзерваторско-рестаураторски радови на највећем барокном иконостасу у Сентандреји, оном у Преображенској цркви. Тиме ће се стећу услови да, поред обиласка сталне поставке у Препарандији, посетилац може да види и рестаурирано благо преостала четири сентандрејска храма која су још у власништву СПЦ – Саборне цркве, Благовештенске, Пожаревачке и Преобрженске. Средства за радове на уређењу ентеријера наших цркава у Сентандреји, као и Храма Светог великомученика Георгија у Будимпешти је, уз Епархију, обезбедила Покрајинска влада. Иначе, управо делови иконостаса Арсе Теодоровића из цркве посвећене Светој Тројици у Будиму, срушене 1948, заузмају централно место у класично конципираној црквено-уметничкој поставци “Српска црквена уметност у Мађарској” . Цео иконостас, наиме, физички не може да стане чак ни у овако обновљену Препарандију, тако да су изложене царске двери, поједине престоне и иконе у соклу, попут „Тајне вечере”... У првом плану су такође и неки од најважнијих предмета који се чувају у епархијском музеју, попут „Богородице са Христом“ зографа Митрофана, Дарохранилице и Окова рукописног четворојеванђеља из манастира Грабовац, портрета патријарха Арсенија Чарнојевића, икона из 17. и 18. века... У сваком случају, будући да Сентандреју годишње походи готово милион туриста, процене су да би већ у току овог лета нови Музеј Епархије будимске, чији улаз сада гледа на само срце вароши, Еснафски крст на тргу Фо, могао да забележи историјску посету.
М. Стајић
